Упутство за ауторе

У часопису Токови историје објављују се оригинални научни и стручни радови на српском језику, ћириличким писмом, и на енглеском језику. Препоручена дужина рукописа износи између 40.000 и 60.000 карактера (са размацима, укључујући фусноте и остале обавезне елементе). Дужина приказа не би требало да прелази 8000 карактера.

Сви радови морају бити достављени у MS Word формату. Обавезно је коришћење фонта за текст: Times New Roman, величина слова 12, проред 1,5; за фусноте: величина слова 10, проред 1.

Сви прилози у тексту (фотографије, табеле и графикони) треба да буду нумерисани и праћени описом/легендом и по потреби извором.

Текстови се достављају Редакцији часописа електронском поштом на: tokovi.istorije@inis.bg.ac.rs или tokoviistorije@gmail.com

Редакција часописа Токови историје шаље научне чланке на две анонимне рецензије. Да би рад био прихваћен за објављивање, потребно је да обе рецензије буду позитивне и да га оба рецензента препоручују за штампу. Неће се прихватити они радови који су у било ком облику раније већ објављени.

Научни рад треба да садржи следеће елементе:

● основне податке о аутору: име и презиме, годину рођења, титулу и звање аутора, институцију у којој аутор ради, електронску пошту и ОРЦИД број аутора;

● наслов рада;

● по потреби, иза наслова рада треба да стоји звездица која упућује на напомену у којој су дати подаци о чланку: у оквиру ког пројекта и у оквиру које институције је настао, ко га финансира и евентуално захвалнице;

● апстракт (до 100 речи) и кључне речи (највише 10) на језику којим је писан рад;

● основни текст рада, који по потреби може садржати поглавља са краћим поднасловима;

● резиме на језику којим је писан рад (од 200 до 250 речи);

● списак извора и литературе (Списак референци – Reference List);

● име аутора, наслов, апстракт, кључне речи и резиме на енглеском језику уколико је рад писан на српском, односно на српском уколико је рад писан на енглеском језику.

Препоруке за ауторе научних радова:

Часопис Токови историје вреднује јасноћу израза, приврженост научној методологији и видљив допринос актуелним дебатама у историографији. Стога је пожељно да рукопис садржи: позиционирање рада у односу на актуелно стање истражености теме (односно, да покаже познавање најрелевантније литературе, не као пуку листу наслова, већ као оквир који осветљава начин на који дато истраживање улази у постојеће расправе и обогаћује их); сажето образложење значаја и релевантности теме (зашто је овај случај, проблем или период значајан, како по себи, тако и у односу на шире историографске и друштвене токове); представљање методологије и извора (прецизно и транспарентно представити на који су начин коришћени извори прикупљени, која су њихова ограничења и на који начин обликују интерпретативни приступ).

У погледу структуре, рукопис би требало да садржи:

● Увод у ком су представљени истраживачки проблем и питања, дефинисан централни аргумент, методологија и извори, као и назначено на који се начин чланак уклапа у шира научна кретања.

● Главни део подељен (по потреби) у јасно обележене одељке, у којима се спајају аналитички аргументи и добро контекстуализовани докази.

● Закључак у ком се износе главни резултати рада, наглашава се њихов шири значај и допринос у постојећем систему знања и истражености теме и истичу евентуално даљи правци истраживања. Питања отворена у уводној деоници требало би да буду затворена у закључном делу.

Упутство за цитирање

Начин навођења библиографских података у фуснотама и списку извора и литературе ослања се на чикашки цитатни стил (Chicago Manual of Style – Notes and Bibliography).

Приликом навођења литературе и објављених извора у фуснотама потребно је поштовати писмо на ком је рад објављен. У списку извора и литературе сви наслови се наводе латиничким писмом, абецедним редом. Уколико је дело објављено ћириличким писмом, на крају библиографске јединице у загради навести: (Cyrillic).

Списак извора и литературе одваја се посебним поднасловом на српском и енглеском језику: Списак референци – Reference List. Затим се, одвојени поднасловима, најпре наводе архивски извори (Архиви – Archives), други необјављени извори (Необјављени извори – Unpublished Sources), затим објављени извори (Објављени извори – Published Sources), штампа (Штампа – Newspapers), електронски извори (Извори са интернета – Internet Sources) и на крају литература (Литература – Secondary Works). У списку извора и литературе потребно је навести DOI број публикације уколико постоји.

Приликом узастопног понављања исте библиографске јединице у раду на српском језику користити „Исто”, а у раду на енглеском језику „Ibid”.

Примери за навођење библиографских података

НЕОБЈАВЉЕНИ ИЗВОРИ

Архиви

Прво навођење

Архив Југославије (АЈ), Кабинет Председника Републике (837), I–1/1121, Порука председника Републике Јосипа Броза Тита председнику САД Џералду Р. Форду, 6. 9. 1974.

The National Archives (TNA), Foreign Office (FO) 643/110, Telegram from the British embassy in Burma, 16. 4. 1948.

Историјски архив Београда (ИАБ), Управа града Београда (УГБ), Картотека житеља (КЖ), Пријава Светислава Хођере, 30. 3. 1924, https://digitalni.arhiv-beograda.org/show_document.php?id=639948.

Даље у тексту

АЈ, 837, I–1/1121, Порука председника Републике Јосипа Броза Тита председнику САД Џералду Р. Форду, 6. 9. 1974.

TNA, FO 643/110, Telegram from the British embassy in Burma, 16. 4. 1948.

ИАБ, УГБ, КЖ, Пријава Светислава Хођере, 30. 3. 1924.

У списку извора и литературе

Arhiv Jugoslavije. Fond 837, Kabinet Predsednika Republike.

The National Archives. Fond FO, Foreign Office.

Istorijski arhiv Beograda – Digitalni repozitorijum. Fond Uprava grada Beograda, Kartoteka žitelja. https://digitalni.arhiv-beograda.org/login.php

Уколико је коришћено више фондова из истог архива:

Arhiv Jugoslavije: Fond 66, Ministarstvo prosvete Kraljevine Jugoslavije; Fond 837, Kabinet Predsednika Republike.

Усмена казивања

Прво навођење

Ауторизовани текст интервјуа са Петром Петровићем, 1. 1. 2025, у поседу аутора.

Даље у тексту

Интервју са Петром Петровићем, 1. 1. 2025.

У списку извора и литературе

Autorizovani tekst intervjua sa Petrom Petrovićem, 1. 1. 2025. U posedu autora.

Лична преписка

Прво навођење

Имејл Петра Петровића, послат аутору 1. 2. 2025.

Даље у тексту

Имејл Петра Петровића.

У списку извора и литературе

Imejl Petra Petrovića. Poslat autoru 1. 2. 2025.

ОБЈАВЉЕНИ ИЗВОРИ

Зборници грађе и приређени документи

Прво навођење

„Записник са састанка Комисије за верска питања НР Србије 15. 9. 1954”, у Записници са седница Комисије за верска питања НР/СР Србије 1945–1978. године, прир. Радмила Радић и Момчило Митровић (Београд: ИНИС, 2012), 135–138.

„Document 106. Letter From the Ambassador to Yugoslavia (Kennan) to the President’s Special Assistant for National Security Affairs (Bundy), Belgrade, October 27, 1961”, in Foreign Relations of the United States (FRUS), 1961–1963, Volume XVI, ed. James E. Miller (Washington: United States Government Printing Office, 1994), https://history.state.gov/historicaldocuments/frus1961-63v16/d106

Даље у тексту

„Записник са састанка Комисије за верска питања НР Србије 15. 9. 1954”, 137.

„Document 106. Letter From the Ambassador to Yugoslavia (Kennan) to the President’s Special Assistant for National Security Affairs (Bundy), Belgrade, October 27, 1961”.

У списку извора и литературе

Zapisnici sa sednica Komisije za verska pitanja NR/SR Srbije 1945–1978. godine, prir. Radmila Radić i Momčilo Mitrović. Beograd: INIS, 2012. (Cyrillic)

Foreign Relations of the United States, 1961–1963, Volume XVI, ed. James E. Miller. Washington: United States Government Printing Office, 1994. https://history.state.gov/historicaldocuments/frus1961-63v16.

* Навођење зборника грађе као целине:

Прво навођење

Записници са седница Комисије за верска питања НР/СР Србије 1945–1978. године, прир. Радмила Радић и Момчило Митровић (Београд: ИНИС, 2012).

Даље у тексту

Записници са седница Комисије за верска питања.

У списку извора и литературе

Zapisnici sa sednica Komisije za verska pitanja NR/SR Srbije 1945–1978. godine, prir. Radmila Radić i Momčilo Mitrović. Beograd: INIS, 2012. (Cyrillic)

Дневничка и мемоарска грађа

Прво навођење

Коста Ст. Павловић, Дневник 1930–1932, прир. Срђан Мићић и Наташа Милићевић (Београд: Историјски архив Београда, ИНИС, 2020), 39–45.

Даље у тексту

Павловић, Дневник 1930–1932, 67–73.

У списку извора и литературе

Pavlović, Kosta St. Dnevnik 1930–1932, prir. Srđan Mićić i Nataša Milićević. Beograd: Istorijski arhiv Beograda, INIS, 2020. (Cyrillic)

Правна акта

Прво навођење

„Закон о рехабилитацији”, Службени гласник Републике Србије, бр. 92/2011 , члан 3, став 2.

„Security Council resolution 713 (1991)”, United Nations Digital Library, https://digitallibrary.un.org/record/126827?ln=en&v=pdf

Даље у тексту

„Закон о рехабилитацији”, чл. 3, ст. 2.

„Security Council resolution 713 (1991)”.

У списку извора и литературе

„Zakon o rehabilitaciji”. Službeni glasnik Republike Srbije, br. 92/2011. (Cyrillic)

„Security Council resolution 713 (1991)”. United Nations Digital Library. https://digitallibrary.un.org/record/126827?ln=en&v=pdf

Филмски, звучни и видео записи

Прво навођење

„Dnevnik 3”, JRT, Televizija Beograd, 24. 2. 1988, 14. minut, датум приступа 21. 1. 2026. https://www.youtube.com/watch?v=k9M-Vw0yiSQ

„На миндер ми”, Песме предака [Звучни запис] (Београд: ПГП-РТС, 2022).

Даље у тексту

„Dnevnik 3”, 14 min.

„На миндер ми”.

У списку извора и литературе

„Dnevnik 3”. JRT, Televizija Beograd, 24. 2. 1988. Datum pristupa 21. 1. 2026. https://www.youtube.com/watch?v=k9M-Vw0yiSQ

„Na minder mi”. Pesme predaka [Zvučni zapis]. Beograd: PGP-RTS, 2022. (Cyrillic)

* Уколико није недвосмислено јасно да је у питању филмски, звучни или видео запис, може се назначити у фусноти о којој је врсти извора реч.

ШТАМПА

Странице се наводе у фусноти, не и у списку извора и литературе. Уколико се ради о онлајн чланку, навести URL или назив базе података.

Прво навођење

„Саопштење загребачке полиције о јучерашњим демонстрацијама у Загребу”, Политика, 31. 3. 1936, 7.

Dan Bilefsky, „In ex-Yugoslavia, Tito-era Nostalgia”, New York Times, 27. 1. 2008, https://www.nytimes.com/2008/01/27/world/europe/27iht-nostalgia.4.9533599.html.

Даље у тексту

„Саопштење загребачке полиције”, Политика, 31. 3. 1936, 7.

Bilefsky, „In ex-Yugoslavia”, New York Times, 27. 1. 2008.

У списку извора и литературе

Politika (1936).

New York Times (2008). https://www.nytimes.com/.

ИЗВОРИ СА ИНТЕРНЕТА

Веб-странице

Прво навођење

„Упутство за ауторе: Токови историје”, Tokovi istorije, датум приступа 1. 2. 2025, https://tokovi.istorije.rs/cir/uputstvo-za-autore .

Даље у тексту

„Упутство за ауторе”.

У списку извора и литературе

Tokovi istorije. „Uputstvo za autore: Tokovi istorije”. Datum pristupa 1. 2. 2025. https://tokovi.istorije.rs/cir/uputstvo-za-autore .

Друштвене мреже

Прво навођење

Tokovi istorije, „NOVI BROJ TOKOVA ISTORIJE 3/2024”, Facebook, 25. 12. 2025, датум приступа 21. 1. 2026, https://www.facebook.com/photo?fbid=1029084975900182&set=a.460538946088124

Даље у тексту

Tokovi istorije, „NOVI BROJ TOKOVA ISTORIJE 3/2024”.

У списку извора и литературе

Tokovi istorije. „NOVI BROJ TOKOVA ISTORIJE 3/2024”. Facebook, 25. 12. 2025. Datum pristupa 21. 1. 2026.https://www.facebook.com/photo?fbid=1029084975900182&set=a.460538946088124

ЛИТЕРАТУРА

Монографије

Прво навођење

John R. Lampe, Yugoslavia as History: Twice There Was a Country (Cambridge: Cambridge University Press, 1996), 120–122.

Алексеј Тимофејев и Милана Живановић, Уџбеник за Тита: Коминтерна и припрема партизанског рата у Европи (Београд: ИНИС, 2018), 12.

Преко три аутора:

Ivan Božić i drugi, Istorija Jugoslavije (Beograd: Prosveta, 2007), 189–201.

У случају два издавача из различитих градова:

Luka Filipović, Evrokomunizam i Jugoslavija 1968–1980 (Novi Sad: Akademska knjiga, Beograd: ISI, 2023).

Даље у тексту

Lampe, Yugoslavia as History, 30.

Тимофејев и Живановић, Уџбеник за Тита, 37.

Božić i dr., Istorija Jugoslavije, 150–155.

У списку извора и литературе

Lampe, John R. Yugoslavia as History: Twice There Was a Country. Cambridge: Cambridge University Press, 1996.

Timofejev, Aleksej i Milana Živanović. Udžbenik za Tita: Kominterna i priprema partizanskog rata u Evropi. Beograd: INIS, 2018. (Cyrillic)

Božić, Ivan i drugi. Istorija Jugoslavije. Beograd: Prosveta, 2007.

Део публикације

(рад у зборнику, предговор, поговор, поглавље у монографији, лексикографска или енциклопедијска одредница и др.)

У фуснотама се наводе конкретне странице на које се напомена односи, а у списку извора и литературе целокупни опсег страница на којима се текст налази.

Прво навођење

Jovan Čavoški, „Yugoslavia’s Experience with the Non-Aligned Movement: Reconciling Formal Participation and Non-Bloc Policies”, in On the Fault Lines of European and World Politics: Yugoslavia between Alliances and Neutrality/Non- Alignment, eds. Srđan Mićić and Jovan Čavoški (Belgrade: INIS, 2022), 150–162.

Слободан Селинић, „Школовање кадрова за дипломатију у социјалистичкој Југославији од 1945. до 1960”, у Југословенска дипломатија 1945–1961. Зборник радова, ур. Слободан Селинић (Београд: ИНИС, 2012), 72.

Даље у тексту

Čavoški, „Yugoslavia’s Experience with the Non-Aligned Movement”, 173.

Селинић, „Школовање кадрова”, 75.

У списку извора и литературе

Čavoški, Jovan. „Yugoslavia’s Experience with the Non-Aligned Movement: Reconciling Formal Participation and Non-Bloc Policies”. In On the Fault Lines of European and World Politics: Yugoslavia between Alliances and Neutrality/Non-Alignment, edited by Srđan Mićić and Jovan Čavoški, 141–216. Belgrade: INIS, 2022.

Selinić, Slobodan. „Školovanje kadrova za diplomatiju u socijalističkoj Jugoslaviji od 1945. do 1960”. U Jugoslovenska diplomatija 1945–1961. Zbornik radova, uredio Slobodan Selinić, 69–90. Beograd: INIS, 2012. (Cyrillic)

Навођење зборника као целине:

Прво навођење

Sanja Petrović Todosijević, and Martin Pogačar, eds., Peace, Unconditional! Peace Policies and Practices in Yugoslavia and Beyond (Belgrade: INIS, Ljubljana: ZRC SAZU, 2025).

Даље у тексту

Petrović Todosijević, and Pogačar, Peace, Unconditional!.

У списку извора и литературе

Petrović Todosijević, Sanja and Martin Pogačar, eds. Peace, Unconditional! Peace Policies and Practices in Yugoslavia and Beyond. Belgrade: INIS, Ljubljana: ZRC SAZU, 2025.

Књиге коришћене у електронском облику

За књиге коришћене онлајн, навести URL или назив базе података. За друге типове е-књига, навести формат. Уколико странице нису нумерисане, навести назив или број поглавља или одељка уколико је могуће.

Прво навођење

Rena Rädle i Milovan Pisarri, ur., Mesta stradanja i antifašističke borbe u Beogradu 1941–44. (Beograd: Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe, 2016), 5, https://rosalux.rs/wp-content/uploads/2022/04/124_mesta_stradanja_i_antifasisticke_borbe_u_beogradu_mislovan_pisarri_rena_radle_rls_2016.pdf

Peter Burke, What Is the History of Knowledge? (Cambridge: Polity Press, 2016), epub, chapter 1.

Даље у тексту

Rädle i Pisarri, ur., Mesta stradanja i antifašističke borbe u Beogradu 1941–44, 5.

Burke, What Is the History of Knowledge?, chapter 2.

У списку извора и литературе

Rädle, Rena i Milovan Pisarri, ur. Mesta stradanja i antifašističke borbe u Beogradu 1941–44. Beograd: Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe, 2016. https://rosalux.rs/wp-content/uploads/2022/04/124_mesta_stradanja_i_antifasisticke_borbe_u_beogradu_mislovan_pisarri_rena_radle_rls_2016.pdf

Burke, Peter. What Is the History of Knowledge?. Cambridge: Polity Press, 2016. Epub.

Рад у часопису

У фуснотама се наводе конкретне странице на које се напомена односи. У списку извора и литературе наводи се целокупни опсег страница. Пожељно је да се у списку литературе укључи и DOI број уколико постоји.

Прво навођење

Zoran Janjetović, „Emigration of the Kosovo Albanians into Turkey during the

1950s”, Tokovi istorije 30, no. 3 (2022), 95.

Даље у тексту

Janjetović, „Emigration”, 97.

У списку извора и литературе

Janjetović, Zoran. „Emigration of the Kosovo Albanians into Turkey during the 1950s”. Tokovi istorije 30, no. 3 (2022), 93–118. DOI: 10.31212/tokovi.2022.3.jan.93-118

Докторске и мастер тезе

Прво навођење

Огњен Томић, „Трговински односи Италије и Југославије 1963–1978” (Докторска дисертација, Филозофски факултет Универзитета у Београду, 2023), 100–102.

Даље у тексту

Томић, „Трговински односи”, 150.

У списку извора и литературе

Tomić, Ognjen. „Trgovinski odnosi Italije i Jugoslavije 1963–1978”. Doktorska disertacija, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2023. (Cyrillic)