АП­СТРАКТ: У овом ра­ду ана­ли­зи­ра­ју се слич­но­сти и ра­зли­ке у по­ли­тич­ким и ин­те­лек­ту­ал­ним био­гра­фи­ја­ма Ер­ви­на Шин­ка и Ма­не­са Шпер­бе­ра, дво­ји­це ком­спо­лит­ских ау­то­ра, чи­ји је рад ду­бо­ко про­жет фор­ма­тив­ним ве­за­ма с ме­ђу­на­род­ним рад­нич­ким по­кре­том. По­ве­зни­ца из­ме­ђу ова два ау­то­ра је чи­ње­ни­ца да су обо­ји­ца пи­сци исто­риј­ских ро­ма­на, ко­ји по­е­ти­зу­ју фун­да­мен­тал­не по­ли­тич­ке иза­зо­ве рад­нич­ког по­кре­та сво­га до­ба и уз­и­ма­ју и кон­крет­не исто­риј­ске лич­но­сти и до­га­ђа­је као пре­дло­жак – Ер­вин Шин­ко то чи­ни у Оп­ти­ми­сти­ма: ро­ма­ну јед­не ре­во­лу­ци­је, а Ма­нес Шпер­бер у три­ло­ги­ји Као су­за у оке­а­ну. Циљ ра­да је да ис­тра­жи слич­но­сти и ра­зли­ке у на­чи­ну на ко­ји Шин­ко и Шпер­бер фик­ци­о­на­ли­зу­ју вла­сти­то ис­ку­ство рад­нич­ког по­кре­та, ра­то­ва и ре­во­лу­ци­ја.

КЉУЧ­НЕ РЕ­ЧИ: Ер­вин Шин­ко, ро­ман Оп­ти­ми­сти, Ма­нес Шпер­бер, Као су­за у оке­а­ну, исто­риј­ски ро­ман, ре­во­лу­ци­о­нар­но на­си­ље, Ма­ђар­ска Со­вјет­ска Ре­пу­бли­ка, рад­нич­ки по­крет у Ју­го­сла­ви­ји

РЕЗИМЕ: У овом ра­ду при­ка­за­на су два ро­ма­на о ре­во­лу­ци­о­нар­ном ко­му­ни­стич­ком по­кре­ту из пр­ве по­ло­ви­не про­шлог ве­ка. На­пи­са­ла су их два цен­трал­но­е­вроп­ска Је­вре­ја, по­ре­клом из сред­њо­кла­сних по­ро­ди­ца, ко­ји су уче­ство­ва­ли у ко­му­ни­стич­ком по­кре­ту – Ер­вин Шин­ко и Ма­нес Шпер­бер. Чла­нак се ба­ви њи­хо­вим био­граф­ским слич­но­сти­ма и ра­зи­ла­же­њи­ма, пи­та­њем ка­ко су се њи­хо­ве пу­та­ње одра­зи­ле на њи­хов књи­жев­ни рад, те у ко­ли­кој ме­ри се ова­ква, по­лу­ме­мо­ар­ска про­за мо­же узе­ти за озбиљ­но као исто­риј­ски извор. Чла­нак пр­во ре­кон­стру­и­ше био­граф­ске слич­но­сти Шин­ка и Шпер­бе­ра, ко­ји су се, као и мно­ги при­пад­ни­ци њи­хо­ве ге­не­ра­ци­је, због Пр­вог свет­ског ра­та ра­ди­ка­ли­зо­ва­ли и по­ли­тич­ки ак­ти­ви­ра­ли на ре­во­лу­ци­о­нар­ној ле­ви­ци. Сум­ње у исправ­ност сво­јих иде­ја Шин­ко је раз­ре­шио остан­ком уз ко­му­ни­стич­ки по­крет и по­ли­тич­ким при­кла­ња­њем ју­го­сло­вен­ском со­ци­ја­лизмѕ, док је Шпер­бер по­крет на­пу­стио и по­стао ак­тив­ни ан­ти-ко­му­ни­ста у вре­ме Хлад­ног ра­та. Оба ро­ма­на, Шин­ко­ви Оп­ти­ми­сти и Шпер­бе­ров Као су­за у оке­а­ну, ба­ве се про­бле­ми­ма етич­но­сти ре­во­лу­ци­је, но ра­зли­чи­ти епи­ло­зи одра­жа­ва­ју иде­о­ло­шко раз­ми­мо­и­ла­же­ње ау­то­ра. Док се Шин­ков ро­ман за­вр­ша­ва хе­рој­ским по­ра­зом ко­ји ули­ва на­ду у бу­ду­ћу по­бе­ду, код Шпер­бе­ра је ка­тар­за од­сут­на, а два­де­се­ти век је из­гу­бље­на бит­ка. По­след­њи део члан­ка ба­ви се пи­та­њем у ко­ли­кој ме­ри се ова књи­жев­на де­ла мо­гу сма­тра­ти исто­риј­ским изво­ри­ма. Шин­ко пи­ше ро­ман ко­ји је по­лу­а­у­то­би­о­граф­ски, и мно­ге од опи­са­них сце­на по­твр­ђе­не су изво­ри­ма или ка­зи­ва­њи­ма дру­гих оче­ви­да­ца, док су ли­ко­ви сла­бо при­кри­ве­ни псе­у­до­ни­ми­ма. У слу­ча­ју Шпер­бе­ра, мно­ги ли­ко­ви су ар­хе­тип­ски и пред­ста­вља­ју амал­га­ме ра­зли­чи­тих исто­риј­ских ак­те­ра, али и као та­кви пру­жа­ју по­све­ће­ном чи­та­о­цу за­ни­мљи­ве но­ве уви­де у исто­ри­ју Ко­му­ни­стич­ке пар­ти­је Ју­го­сла­ви­је.