АП­СТРАКТ: Те­ма овог ра­да је ин­тер­ди­сци­пли­нар­ни по­ку­шај из­град­ње на­уч­ног, ма­те­ма­тич­ког мо­де­ла, ко­јим се мо­же пра­ти­ти ди­на­ми­ка по­пу­ла­ци­је из­ме­ђу два по­пи­са ста­нов­ни­штва. Фор­ми­ра­ње тог мо­де­ла про­и­сте­кло је из те­жње ка оп­ти­ми­зо­ва­њу исто­ри­о­граф­ске ме­то­до­ло­ги­је и ис­пи­ти­ва­ња мо­гућ­но­сти при­ме­не ма­те­ма­тич­ких мо­де­ла у дру­штве­ним на­у­ка­ма. Ма­те­ма­тич­ки мо­дел ко­ји омо­гу­ћу­је пра­ће­ње про­ме­не бро­ја ста­нов­ни­ка из­ме­ђу два по­пи­са из­гра­ђен је на по­да­ци­ма из Ста­ти­стич­ког го­ди­шња­ка За­во­да за ста­ти­сти­ку то­ком хлад­но­ра­тов­ског пе­ри­о­да, на при­ме­ру ју­го­сло­вен­ског ста­нов­ни­штва. У пр­вом де­лу ра­да об­ра­зла­жу се ра­зло­зи за из­град­њу та­квог на­уч­ног мо­де­ла, док се у дру­гом де­лу ра­да мо­же пра­ти­ти про­цес ње­го­вог фор­ми­ра­ња и до­би­је­ни ре­зул­та­ти. До­би­је­ни мо­дел исто­ри­о­гра­фи­ји по­тен­ци­јал­но омо­гу­ћу­је про­јек­ци­је бро­је­ва ста­нов­ни­штва за раз­до­бља и про­сто­ре за ко­је ста­ти­стич­ки по­да­ци не по­сто­је, док, са дру­ге стра­не, ма­те­ма­ти­ци и фи­зи­ци до­но­си мо­гућ­ност ра­зво­ја мо­де­ла на по­да­ци­ма на ко­ји­ма их до са­да те на­у­ке ни­су из­гра­ђи­ва­ле, ни­ти при­ме­њи­ва­ле.

КЉУЧ­НЕ РЕ­ЧИ: ме­то­до­ло­ги­ја, мо­дел, исто­ри­о­гра­фи­ја, бео­град­ска мор­фо­ло­шка шко­ла, де­мо­граф­ски ожиљ­ци

РЕЗИМЕ: Те­ма овог ра­да је ин­тер­ди­сци­пли­нар­ни по­ку­шај из­град­ње на­уч­ног, ма­те­ма­тич­ког мо­де­ла ко­ји мо­же да пра­ти ди­на­ми­ку ста­нов­ни­штва из­ме­ђу два по­пи­са. Фор­ми­ра­ње овог мо­де­ла про­и­за­шло је из те­жње да се оп­ти­ми­зу­је исто­ри­о­граф­ска ме­то­до­ло­ги­ја и ис­пи­та­ју мо­гућ­но­сти при­ме­не ма­те­ма­тич­ких мо­де­ла у дру­штве­ним на­у­ка­ма. Ма­те­ма­тич­ки мо­дел ко­ји омо­гу­ћа­ва пра­ће­ње про­ме­на у бро­ју ста­нов­ни­ка из­ме­ђу два по­пи­са из­гра­ђен је на осно­ву по­да­та­ка из Ста­ти­стич­ког го­ди­шња­ка Ста­ти­стич­ког за­во­да у пе­ри­о­ду Хлад­ног ра­та, на при­ме­ру ста­нов­ни­штва Ју­го­сла­ви­је. Пр­ви део ра­да об­ја­шња­ва ра­зло­ге за из­град­њу ова­квог на­уч­ног мо­де­ла, док дру­ги део пра­ти про­цес ње­го­вог фор­ми­ра­ња и до­би­је­не ре­зул­та­те. До­би­је­ни мо­дел по­тен­ци­јал­но омо­гу­ћа­ва исто­ри­о­гра­фи­ји да про­јек­ту­је број ста­нов­ни­ка за пе­ри­о­де и по­друч­ја за ко­ја ста­ти­стич­ки по­да­ци не по­сто­је, док, с дру­ге стра­не, ма­те­ма­ти­ци и фи­зи­ци до­но­си мо­гућ­ност ра­зво­ја мо­де­ла за­сно­ва­них на по­да­ци­ма ко­је ове на­у­ке ра­ни­је ни­су ко­ри­сти­ле или при­ме­њи­ва­ле.