АП­СТРАКТ: Пор­ту­гал­ски књи­жев­ник Жо­зе Са­ра­ма­го (1922–2010) пи­сао је и го­во­рио о ра­то­ви­ма де­ве­де­се­тих на про­сто­ру СФР Ју­го­сла­ви­је, од сво­јих днев­нич­ких бе­ле­жа­ка до јав­них исту­па. Овај чла­нак пра­ти Са­ра­ма­го­ве за­пи­се о ра­ту у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни у днев­ни­ци­ма Све­ске са Лан­са­ро­теа, ње­го­ва раз­ми­шља­ња о бу­дућ­но­сти Пор­ту­га­ли­је спрам суд­би­не Ју­го­сла­ви­је, по­ја­вљи­ва­ње ње­го­вих де­ла на ју­жно­сло­вен­ским је­зи­ци­ма и освр­ће се на ње­гов ин­тер­вју за лист По­ли­ти­ка. Та­ко­ђе, по­себ­на па­жња је по­све­ће­на ста­во­ви­ма пре­ма НАТО бом­бар­до­ва­њу СР Ју­го­сла­ви­је и Сло­бо­да­ну Ми­ло­ше­ви­ћу, ко­је је овај из­ра­зи­то ле­во ори­јен­ти­са­ни и ан­га­жо­ва­ни ин­те­лек­ту­а­лац из­но­сио као ак­ту­ел­ни ла­у­ре­ат Но­бе­ло­ве на­гра­де за књи­жев­ност.

КЉУЧ­НЕ РЕ­ЧИ: Жо­зе Са­ра­ма­го, рат, Ју­го­сла­ви­ја, НАТО бом­бар­до­ва­ње, Сло­бо­дан Ми­ло­ше­вић

РЕЗИМЕ: Сре­ди­шњи пред­мет овог члан­ка су пи­са­не и усме­не ре­ак­ци­је Жо­зеа Са­ра­ма­га (1922–2010), пор­ту­гал­ског књи­жев­ни­ка и ан­га­жо­ва­ног ин­те­лек­ту­ал­ца ле­ве ори­јен­та­ци­је, на ра­то­ве во­ђе­не на про­сто­ру СФР Ју­го­сла­ви­је то­ком де­ве­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка. По­гла­вље „Днев­нич­ки за­пи­си о Ра­ту у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни” сво­ју гра­ђу цр­пи из Све­за­ка са Лан­са­ро­теа. У тим об­ја­вље­ним днев­ни­ци­ма, Са­ра­ма­го од 1993. до 1995. го­ди­не бе­ле­жи, из­ме­ђу оста­ло­га, сво­је пе­си­ми­стич­ке ре­флек­си­је под­стак­ну­те тим ра­том и ње­го­вим по­сле­ди­ца­ма, кри­ти­ку­је европ­ску по­ли­ти­ку и пи­ше о јед­ном вер­бал­ном ин­ци­ден­ту на Кон­гре­су Ме­ђу­на­род­ног ПЕН клу­ба, одр­жа­ног у Сан­тја­го де Ком­по­сте­ли, у ко­ме су уче­ство­ва­ли пи­сци ко­ји при­па­да­ју три­ма за­ра­ће­ним на­ро­ди­ма у том су­ко­бу, као и о свом уче­шћу на јед­ној три­би­ни о Са­ра­је­ву, ор­га­ни­зо­ва­ној у Дру­штву ле­пих умет­но­сти (Círcu­lo de Bel­las Ar­tes) у Ма­дри­ду. У по­гла­вљу „Ибе­ри­ја и Ју­го­сла­ви­ја” се до­во­де у ве­зу Са­ра­ма­го­во уве­ре­ње о по­тре­би бли­жег по­ве­зи­ва­ња Пор­ту­га­ли­је и Шпа­ни­је – што је је­дан од мо­ти­ва ро­ма­на Ка­ме­ни сплав – и ис­ку­ство и суд­би­на ју­го­сло­вен­ске др­жа­ве, о че­му је та­ко­ђе го­во­рио. По­гла­вље „Са­ра­ма­го код нас” пра­ти по­че­так пре­во­ђе­ња и об­ја­вљи­ва­ња ње­го­вих де­ла, пре­вас­ход­но ро­ма­на, на ју­жно­сло­вен­ске је­зи­ке и усред­сре­ђу­је се на ње­гов ин­тер­вју за днев­ни лист По­ли­ти­ка 1998. го­ди­не, у ко­ме го­во­ри и о књи­жев­но­сти­ма ма­лих на­ро­да и мо­гу­ћем ра­зло­гу ре­ла­тив­ног ка­шње­ња по­ја­ве ње­го­вих де­ла на срп­ском је­зи­ку. На­по­кон, „НАТО бом­бар­до­ва­ње и Сло­бо­дан Ми­ло­ше­вић” ана­ли­за је Са­ра­ма­го­вог не­га­тив­ног ста­ва пре­ма до­га­ђа­ју из про­ле­ћа 1999. на ко­ји на­слов тог по­гла­вља ре­фе­ри­ше. Пре­ци­зни­је ре­че­но, као та­да ак­ту­ел­ни до­бит­ник Но­бе­ло­ве на­гра­де за књи­жев­ност, овај ви­ше­де­це­ниј­ски члан Пор­ту­гал­ске ко­му­ни­стич­ке пар­ти­је (Par­ti­do Co­mu­ni­sta Por­tu­guês) (PCP) из­нео је кри­ти­ке и на ра­чун Сло­бо­да­на Ми­ло­ше­ви­ћа и на ра­чун Европ­ске уни­је и, у ду­ху ан­ти­а­ме­ри­ка­ни­зма, НАТО-а, што је очи­то из ње­го­вих из­ја­ва при­ли­ком уче­шћа на 16. Га­ли­циј­ској не­де­љи фи­ло­зо­фи­је у Пон­те­ве­дри апри­ла ис­те го­ди­не, као и ње­го­вог по­то­њег ин­тер­вјуа да­тог за Ли­ма­ни­те.