АПСТРАКТ: Студија се бави односом између Ервина Шинка, писца и једног од оснивача Катедре за мађарски језик и књижевност у Новом Саду с једне, и групе тада младих аутора окупљених око неоавангардног новосадског часописа на мађарском језику Új Symposion, с друге стране. Поетика новооснованог часописа, његова критичка рубрика, текстови који су преузимани из целокупне савремене југословенске, европске и светске књижевности, у основи је уздрмала учмалу и провинцијалну војвођанско-мађарску књижевну и културну јавност. Један од ретких припадника старијих генерација који је аргументовано стао у одбрану ових „младих титана” био је њихов професор на факултету Ервин Шинко.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Ервин Шинко, Új Symposion, студентски књижевни часопис, антипровинцијализам, Југославија, социјализам, динамични културни систем
РЕЗИМЕ: Рад се бави односом између Ервина Шинка, писца и једног од оснивача Катедре за мађарски језик и књижевност на Универзитету у Новом Саду, и тадашње групе младих аутора окупљених око новосадског неоавангардног часописа на мађарском језику Új Symposion. Поетика новооснованог часописа – његова критичка рубрика, текстови преузети из савремене југословенске, европске и светске литературе – темељно су уздрмали мали и провинцијални књижевни и културни мађарски миље у Војводини. Уредништво часописа, предвођено Отом Толанијем, Иштваном Домонкошем, Јаношем Бањаијем, Иштваном Бошњаком и другима, било је изложено оштрим критикама у локалној дневној и недељној штампи. Те критике су произилазиле из парохијске и провинцијалне жеље да се књижевност војвођанских Мађара не отвара према свету, већ да настави да баштини „поетику локалног колорита“. Један од ретких припадника старије генерације који је са ваљаним аргументима стао у одбрану ових „младих титана“ био је њихов професор са факултета Ервин Шинко. Видео је у њима потенцијал да изађу из оквира наметнутог местом рођења и да остваре много већа књижевна и уметничка достигнућа, уместо да таворе на рубовима мађарске књижевности. Сматрао је да је то могуће првенствено захваљујући њиховој отворености према модерним и неоавангардним уметничким тенденцијама, али и према југословенској култури као посреднику између њих и света.