АП­СТРАКТ: Сту­ди­ја се ба­ви од­но­сом из­ме­ђу Ер­ви­на Шин­ка, пи­сца и јед­ног од осни­ва­ча Ка­те­дре за ма­ђар­ски је­зик и књи­жев­ност у Но­вом Са­ду с јед­не, и гру­пе та­да мла­дих ау­то­ра оку­пље­них око не­о­а­ван­гард­ног но­во­сад­ског ча­со­пи­са на ма­ђар­ском је­зи­ку Új Sympo­si­on, с дру­ге стра­не. По­е­ти­ка но­во­о­сно­ва­ног ча­со­пи­са, ње­го­ва кри­тич­ка ру­бри­ка, тек­сто­ви ко­ји су пре­у­зи­ма­ни из це­ло­куп­не са­вре­ме­не ју­го­сло­вен­ске, европ­ске и свет­ске књи­жев­но­сти, у осно­ви је уз­др­ма­ла уч­ма­лу и про­вин­ци­јал­ну вој­во­ђан­ско-ма­ђар­ску књи­жев­ну и кул­тур­ну јав­ност. Је­дан од рет­ких при­пад­ни­ка ста­ри­јих ге­не­ра­ци­ја ко­ји је ар­гу­мен­то­ва­но стао у од­бра­ну ових „мла­дих ти­та­на” био је њи­хов про­фе­сор на фа­кул­те­ту Ер­вин Шин­ко.

КЉУЧ­НЕ РЕ­ЧИ: Ер­вин Шин­ко, Új Sympo­si­on, сту­дент­ски књи­жев­ни ча­со­пис, ан­ти­про­вин­ци­ја­ли­зам, Ју­го­сла­ви­ја, со­ци­ја­ли­зам, ди­на­мич­ни кул­тур­ни си­стем

РЕЗИМЕ: Рад се ба­ви од­но­сом из­ме­ђу Ер­ви­на Шин­ка, пи­сца и јед­ног од осни­ва­ча Ка­те­дре за ма­ђар­ски је­зик и књи­жев­ност на Уни­вер­зи­те­ту у Но­вом Са­ду, и та­да­шње гру­пе мла­дих ау­то­ра оку­пље­них око но­во­сад­ског не­о­а­ван­гард­ног ча­со­пи­са на ма­ђар­ском је­зи­ку Új Sympo­si­on. По­е­ти­ка но­во­о­сно­ва­ног ча­со­пи­са – ње­го­ва кри­тич­ка ру­бри­ка, тек­сто­ви пре­у­зе­ти из са­вре­ме­не ју­го­сло­вен­ске, европ­ске и свет­ске ли­те­ра­ту­ре – те­мељ­но су уз­др­ма­ли ма­ли и про­вин­ци­јал­ни књи­жев­ни и кул­тур­ни ма­ђар­ски ми­ље у Вој­во­ди­ни. Уред­ни­штво ча­со­пи­са, пред­во­ђе­но Отом То­ла­ни­јем, Иштва­ном До­мон­ко­шем, Ја­но­шем Ба­ња­и­јем, Иштва­ном Бо­шња­ком и дру­ги­ма, би­ло је изло­же­но оштрим кри­ти­ка­ма у ло­кал­ној днев­ној и не­дељ­ној штам­пи. Те кри­ти­ке су про­и­зи­ла­зи­ле из па­ро­хиј­ске и про­вин­ци­јал­не же­ље да се књи­жев­ност вој­во­ђан­ских Ма­ђа­ра не отва­ра пре­ма све­ту, већ да на­ста­ви да ба­шти­ни „по­е­ти­ку ло­кал­ног ко­ло­ри­та“. Је­дан од рет­ких при­пад­ни­ка ста­ри­је ге­не­ра­ци­је ко­ји је са ва­ља­ним ар­гу­мен­ти­ма стао у од­бра­ну ових „мла­дих ти­та­на“ био је њи­хов про­фе­сор са фа­кул­те­та Ер­вин Шин­ко. Ви­део је у њи­ма по­тен­ци­јал да иза­ђу из окви­ра на­мет­ну­тог ме­стом ро­ђе­ња и да оства­ре мно­го ве­ћа књи­жев­на и умет­нич­ка до­стиг­ну­ћа, уме­сто да та­во­ре на ру­бо­ви­ма ма­ђар­ске књи­жев­но­сти. Сма­трао је да је то мо­гу­ће пр­вен­стве­но за­хва­љу­ју­ћи њи­хо­вој отво­ре­но­сти пре­ма мо­дер­ним и не­о­а­ван­гард­ним умет­нич­ким тен­ден­ци­ја­ма, али и пре­ма ју­го­сло­вен­ској кул­ту­ри као по­сред­ни­ку из­ме­ђу њих и све­та.