АП­СТРАКТ: Рад об­ра­ђу­је зва­нич­ну по­се­ту ју­го­сло­вен­ског Са­ве­зног се­кре­та­ра за ино­стра­не по­сло­ве Ми­ло­ша Ми­ни­ћа Грч­кој, де­цем­бра 1974, дру­гу по ре­ду на­кон па­да ре­жи­ма вој­не хун­те у Ати­ни и пр­ву на­кон грч­ког ре­фе­рен­ду­ма о уну­тра­шњем уре­ђе­њу. Овај, до са­да у исто­риј­ској на­у­ци не­до­вољ­но тре­ти­ран до­га­ђај, ана­ли­зи­ран је у кон­тек­сту он­да­шње ме­ђу­на­род­не и ре­ги­о­нал­не по­ли­ти­ке, као и све­тлу ју­го­сло­вен­ско-грч­ких од­но­са у де­це­ни­ја­ма по­сле Дру­гог свет­ског ра­та. У члан­ку су раз­ра­ђе­ни сви аспек­ти по­се­те, од по­за­ди­не до од­је­ка у јав­но­сти. Истра­жи­ва­ње је нај­ве­ћим де­лом ура­ђе­но на осно­ву не­о­бја­вље­них изво­ра ко­ји се чу­ва­ју у Ди­пло­мат­ском ар­хи­ву Ми­ни­стар­ства спољ­них по­сло­ва Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, Ар­хи­ва Ју­го­сла­ви­је, као и аде­кват­не струч­не ли­те­ра­ту­ре.

КЉУЧ­НЕ РЕ­ЧИ: Ју­го­сла­ви­ја, Грч­ка, Ми­лош Ми­нић, Кон­стан­тин Ка­ра­ман­лис, спољ­на по­ли­ти­ка, би­ла­те­рал­ни од­но­си, мул­ти­ла­те­рал­ни од­но­си.

РЕЗИМЕ: Спе­ци­фи­чан гео­граф­ски по­ло­жај и хлад­но­ра­тов­ске по­ли­тич­ке окол­но­сти упу­ћи­ва­ли су сре­ди­ном 1970-их го­ди­на Ју­го­сла­ви­ју и Грч­ку на ме­ђу­соб­ну са­рад­њу. Од­но­си из­ме­ђу ових две­ју зе­ма­ља по­сле Дру­гог свет­ског ра­та ни­су увек ишли уз­ла­зном пу­та­њом и са­мим тим су за обе стра­не, за­ви­сно од си­ту­а­ци­је, пред­ста­вља­ли сво­је­вр­сни иза­зов. Од за­тег­ну­то­сти и ат­мо­сфе­ре не­при­ја­тељ­ства то­ком гра­ђан­ског ра­та у Грч­кој, пре­ко са­ве­зни­штва у окви­ри­ма од­брам­бе­них аран­жма­на обе стра­не са Тур­ском (Бал­кан­ски пакт) под по­кро­ви­тељ­ством и над­зо­ром За­па­да, ото­пља­ва­ња од­но­са сре­ди­ном 1960-их, па но­вог за­хла­ђе­ња то­ком вла­сти вој­не хун­те у Грч­кој (1967–1974), по­сле па­да вој­ног ре­жи­ма у Ати­ни по­но­во је до­шло до ото­пља­ва­ња од­но­са и же­ље за об­но­вом са­рад­ње. У си­ту­а­ци­ји хлад­но­ра­тов­ске за­тег­ну­то­сти из­ме­ђу бло­ко­ва, гло­бал­не кри­зе и по­ја­ча­ног при­су­ства ве­ли­ких си­ла у во­да­ма Ме­ди­те­ра­на, као и еска­ла­ци­ја ре­ги­о­нал­них кри­за (Бли­ски исток и Ки­пар), са грч­ке стра­не по­кре­ну­та је ини­ци­ја­ти­ва за дру­гу по­се­ту ју­го­сло­вен­ског са­ве­зног се­кре­та­ра за ино­стра­не по­сло­ве Грч­кој по­сле па­да хун­те, што је, на­кон пр­ве по­се­те ав­гу­ста ис­те го­ди­не, ре­а­ли­зо­ва­но од 16. до 18. де­цем­бра 1974. Са­ве­зни се­кре­тар за ино­стра­не по­сло­ве Ми­лош Ми­нић том се при­ли­ком са­стао са грч­ким пре­ми­је­ром Ка­ра­ман­ли­сом, ми­ни­стром ино­стра­них по­сло­ва Би­ци­о­сом и дру­гим ви­со­ким зва­нич­ни­ци­ма Грч­ке, раз­ма­тра­ју­ћи низ пи­та­ња из сфе­ре мул­ти­ла­те­ра­ле и би­ла­те­ра­ле, од иде­ја, пре­дло­га и ини­ци­ја­ти­ва до по­је­ди­них осе­тљи­вих пи­та­ња. У скло­пу раз­го­во­ра о мул­ти­ла­те­рал­ним пи­та­њи­ма цен­трал­но ме­сто за­у­зи­ма­ло је ак­ту­ел­но ки­пар­ско пи­та­ње, а по­том и Бли­ско­и­сточ­на кри­за, као са­став­ни де­ло­ви кри­зе у ре­ги­о­ну. Та­ко­ђе су раз­го­во­ри до­та­кли и те­ме по­пут бал­кан­ске са­рад­ње, кри­зе у Тур­ској и за Грч­ку осе­тљи­во пи­та­ње ње­ног по­ло­жа­ја у НАТО-у. Од би­ла­те­рал­них пи­та­ња као цен­трал­но, нај­о­се­тљи­ви­је и мо­жда нај­ак­ту­ел­ни­је на­ме­та­ло се тзв. Ма­ке­дон­ско пи­та­ње, од­но­сно про­блем тре­ти­ра­ња и од­но­са Грч­ке пре­ма ма­ке­дон­ској на­ци­о­нал­ној ма­њи­ни и СР Ма­ке­до­ни­ји, па ти­ме по­сред­но и са Ју­го­сла­ви­јом као др­жа­вом. По­ред то­га, по­кре­ну­та су и еко­ном­ска (уре­ђе­ње Вар­да­ра, тр­го­ви­на, елек­три­фи­ка­ци­ја, из­град­ња га­со­во­да и наф­то­во­да) и кул­тур­на пи­та­ња (Хи­лан­дар и др.), као и пи­та­ња из обла­сти од­бра­не (вој­на и вој­но-тех­нич­ка са­рад­ња). По­се­та Са­ве­зног се­кре­та­ра СФРЈ Ми­ло­ша Ми­ни­ћа Грч­кој, де­цем­бра 1974, има­ла је ве­о­ма по­зи­ти­ван од­јек у јав­но­сти обе­ју зе­ма­ља, а та­ко­ђе је про­и­зве­ла и по­ја­ча­но ин­те­ре­со­ва­ње су­сед­них зе­ма­ља. Ге­не­рал­но, по­се­та је оце­ње­на као из­ра­зи­то по­зи­тив­на и обе­ћа­ва­ју­ћа у да­љој ме­ђу­др­жав­ној са­рад­њи.