АПСТРАКТ: Овај рад испитује стратегије опстанка, преговарања и послератне реституције жртава државно спровођеног насиља у Независној Држави Хрватској (НДХ) кроз микроисторијску анализу кореспонденције мешовите српско-јеврејске породице Оклобџија-Флеш из Загреба. Посебан фокус стављен је на искуства Славице Оклобџије, при чему се реконструише начин на који су чланови једног домаћинства средње класе настојали да се снађу у оквиру расног законодавства, административне произвољности и идеолошких противречности усташког режима у покушајима да сачувају животе, имовину и правни статус. Рад указује на амбивалентности присутне у расној политици НДХ, нарочито у случајевима мешовитих бракова, који су доводили у питање бинарни антисемитски поглед режима на свет и његов програм националне изградње. Ослањајући се на ратну и послератну преписку са државним институцијама, рад такође прати покушаје Славице Оклобџије да након 1945. године оствари право на реституцију, пружајући увид у бирократске ставове према преживелима Холокауста и породицама жртава у социјалистичкој Југославији. Стављајући у први план искуство једне породице, рад доприноси ширим расправама о свакодневним облицима опстанка под геноцидним режимима, ограничењима расне идеологије у пракси и спорном месту Холокауста и преживелих Јевреја у послератном југословенском друштву.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: Независна Држава Хрватска (НДХ), усташе, Холокауст, мешовити бракови, реституција, јеврејска имовина, стратегије преживљавања.

РЕЗИМЕ: Рад је заснован на кореспонденцији породице Оклобџија-Флеш, мешовите српско-јеврејске породице из Загреба, коју су чинили Јосип, његова супруга Славица и њихова ћерка Рената. Њихова преписка сведочи о начинима на које су жртве ратног терора у Независној Држави Хрватској настојале да преговарају о сопственом опстанку унутар државног система, па чак и да доводе у питање усташке идеолошке ортодоксије у покушајима да остваре реституцију одузете имовине. Истовремено, рад разматра често амбивалентан и противречан однос НДХ и усташког режима према питањима расе и националности. Послератна интеракција Славице Оклобџије са државним службеницима пружа увид у бирократске ставове у послератној Југославији, као и третман преживелих из Холокауста. Истовремено, она указује на тешкоће са којима су се преживели и породице жртава суочавали у настојањима да остваре право на реституцију. Тиме се у фокус доводи сложен однос послератне Југославије према наслеђу Холокауста и преживелим Јеврејима крајем четрдесетих година, у периоду интензивне колективизације, стаљинизације и антиционизма у економској и друштвеној сфери. Најзад, кроз причу једне породице, рад испитује искуства мешовитих јеврејско-нејеврејских бракова у НДХ – односа чије је пуко постојање задирaло у саму срж бинарне расне, антисемитске идеологије и програма националне изградње државе – као и судбину нејеврејских супружника након хапшења и депортације њихових јеврејских партнера.