АПСТРАКТ: Рад истражује југословенску спољнотрговинску мрежу у Италији током шездесетих и седамдесетих година 20. века, са фокусом на институционални и организациони оквир у којем се одвијала трговина. Циљ рада је да се испита на који су начин државне институције, иностране испоставе и привредна предузећа међусобно сарађивали у пракси, као и у којој мери су успели да изграде кохерентан систем сарадње. Посебна пажња посвећена је сукобима између производних и посредничких предузећа, улози конзулата и амбасаде, као и ефектима привредних реформи, попут увођења основних организација удруженог рада (ООУР). Анализа се заснива на архивској грађи из Архива Југославије, конзуларној преписци и интерним извештајима југословенских институција које су деловале у Италији.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: социјалистичка Југославија, међународна трговина, Италија, историја после 1945. године, економска историја, трговинска мрежа

РЕЗИМЕ: Током 1960-их и 1970-их година, југословенску спољнотрговинску мрежу у Италији карактерисале су слаба институционална повезаност, ограничена координација и дуготрајне структурне слабости. Упркос покушајима да се мрежа учини функционалнијом, пре свега кроз иницијативе попут Сацета, трговински систем остао је недовољно интегрисан и оперативно неусклађен. Недостатак комуникације између савезних органа у Београду и југословенских представништава у Италији, као и изостанак стабилног стратешког планирања, отворили су простор за краткорочне интересе и опортунистичке праксе. Институционалне реформе, попут увођења Основних организација удруженог рада (ООУР), нису успеле да реше ове проблеме, а у неким случајевима су их додатно продубиле. Ситуацију су додатно отежавали различити приоритети између производних и посредничких предузећа, конкуренција међу њима и нејасан однос надлежности између централних установа и њихових испостава у иностранству. Проблеми у логистици, неусаглашене цене и лоше постављени подстицаји довели су до пропуштених трговинских прилика и нестабилности у пословању. Упркос значајном обиму активности, југословенска трговинска мрежа у Италији остала је рањива, непредвидива и без дугорочне стабилности. То је ослабило њену позицију на западноевропском тржишту и ограничило укупне економске домете.