АПСТРАКТ: У чланку се изучавају ставови председника Српске краљевске академије / Српске академије наука Александра Белића о СССР-у и његова перцепција ове земље током периода од четрдесет година. Рад је базиран првенствено на материјалима из Белићевог личног фонда из Архива Српске академије наука и уметности, као и на документима из других архива у Србији, те на литератури и штампи. У периоду од почетка 1920-их до краја 1950-их совјетско-југословенски односи пролазили су кроз различите фазе које се могу пратити кроз погледе ове утицајне јавне личности и научника у две југословенске државе.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: Александар Белић, Југославија, СССР, руска емиграција, међуратни период, послератни период

РЕЗИМЕ: Александар Белић био је председник Српске краљевске академије / Српске академије наука у периоду од 1937. до 1960. године. Током међуратног периода обављао је функцију председника Државне комисије за руске избеглице, односно лица која су напустила Русију након Октобарске револуције и Грађанског рата у Русији. Белић је отворено подржавао и помагао припадницима ове друштвене групе у Краљевини СХС / Југославији, а истовремено је критиковао СССР. Након завршетка Другог светског рата Александар Белић је почео да хвали Совјетски Савез и активно сарађује са Академијом наука СССР-а и другим институцијама из ове земље. Академик је чак био именован за почасног професора Московског државног универзитета, што га је учинило првим иностраним научником у СССР-у који је стекао највише признање у академским круговима. Међутим, када је избио совјетско-југословенски сукоб 1948. године, Српска академија наука је снажно подржала југословенску власт, осудила Резолуцију Информбироа, а Белић је почео отворено да критикује СССР. Након што је сукоб окончан и две академије обновиле контакт, Белић је наставио сарадњу са совјетским научницима.