АПСТРАКТ: Овај рад анализира све правне норме које се односе на укидање политичких странака у Израелу до друге деценије 21. века, као и неколико најзначајнијих случајева покушаја укидања током историје ове државе. У време забране Листе социјалиста, институције су биле на опрезу, јер је држава често била у сукобу са својим суседима. У периоду након Споразума из Осла, раст утицаја јеврејске десничарске верске струје представљао је изазов изнутра за демократске темеље државе Израел. Када су политичке прилике у држави биле стабилне, праг толеранције према странкама чије су политике биле непријатељски настројене према држави и друштву се повећавао. Стабилна политичка ситуација омогућава многим политичким опцијама да заговарају своје политике уколико оне не представљају стварну претњу држави.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: Израел, Врховни суд, Централна изборна комисија, политичке партије

РЕЗИМЕ: Аутори су се у раду фокусирали на механизам и узроке забране политичких странака у Израелу у периоду од 1948. до 2019. године. Комплексност могућности ограничавања политичких слобода у Израелу остављала је надлежним органима много простора за деловање. Постојеће законодавство предвиђало је уклањање нежељене политичке странке практично на свим нивоима, без обзира на то колико је она била институционално утемељена. И у околностима када странка начини пропуст, истој касније може бити ускраћено учешће на изборима или она може бити потпуно забрањена. Аутори анализирају забрану и јеврејских и арапских политичких странака од шездесетих до друге деценије 21. века. У време забране Листе социјалиста, институције су биле узбуњене јер је држава често била у сукобу са својим суседима. У периоду након Споразума из Осла, раст јеврејског десничарског верског утицаја постао је унутрашњи изазов за демократске темеље државе Израел. Током периода стабилности и мањих политичких и безбедносних изазова, може се уочити и већи степен толеранције државних институција према политичким странкама чије политике представљају претњу држави Израел.