Апстракт: Рад је написан на основу грађе Архива Југославије (фонд Кабинет председника Републике), приштинских и београдских листова који су извештавали о Титовој посети Косову 1975, материјала партијске провенијенције и релевантне литературе. Догађај је важан за разумевање друштвено-економских и политичких прилика на Косову након уставне рекомпозиције земље 1974. Приметан је контраст између реалних проблема на Косову, пре свега оних међунационалне и економске природе, и њиховог јавног третирања од стране Тита приликом посете.

Кључне речи: Тито, Југославија, Србија, Косово, социјализам, Срби, Албанци

Резиме: Тито је након Брионског пленума 1966. директно или индиректно подржавао етатизацију Косова до нивоа формализованог уставним решењима 1974. Наредне године имао је прилику да се лично увери у њихову нефункционалност на политичком и друштвено-економском плану у покрајини. Можемо опет само претпоставити разлоге његових учесталијих посета у постбрионском периоду, будући да је Косово посетио и 1979, након чега се и разболео. Можда је један од разлога у чињеници да је Косово од 1966. постало далеко битнији чинилац политичког живота у земљи за разлику од предбрионског периода, па му је из тог разлога и посвећивао већу пажњу. Делује могуће да је посета имала за циљ да подстакне косовско руководство да, сходно новим уставним оквирима, преузме и већу одговорност и иницијативу у решавању нагомиланих проблема. Када је реч о међунационалним односима на Косову, они су од стране Тита и косовског руководства и пре и током посете оцењивани као хармонични. Иако то није одговарало реалности, одлично се уклапало у доминирајући наратив о братству и јединству. Титовој посети никако не можемо приписати шири историјски значај, нарочито ако је упоредимо са неким његовим ангажманима из ранијих времена. То можда и говори да је остарели председник тешко излазио на крај са проблемима у држави, па је последњих година живота покушавао и углавном успевао да конзервира тренутно стање. Његов оптимизам у будућност Косова више је, заправо, демагошке и пропагандне природе, будући да су политички и економски процеси наговештавали радикализацију прилика. Посета није произвела дубље последице, јер је покрајинско руководство, похваљено од стране Тита за рад, наставило са ранијом политиком.