Апстракт: Чланак је посвећен развоју инфраструктуре и ресурса бањских дестинација на територији југословенске Моравске бановине у периоду од 1929. до 1941. године. Као ‘нова’ привредна грана, туризам се у овој бановини поступно наметао и развијао током наведеног периода успевајући да привуче углавном домаће госте. Туристичка понуда Моравске бановине била је оријентисана готово искључиво на бањски туризам, чији почеци датирају још из периода Краљевине Србије.

Кључне речи: Моравска бановина, Краљевина Југославија, туризам, бање, туристички водичи

Резиме: У уводном делу рада профилисана су два питања, на која смо покушали да одговоримо. Прво, намеће се разлика која раздваја улогу бање као лечилишта и њену улогу као туристичке дестинације на основу чега су бање могле да гостима пружају опоравак или уживање. У пракси ове две улоге никако не искључују једна другу. Сама бањска понуда подразумевала је, поред терапија и медицинских третмана, различите релевантне садржаје који су претпостављали основне постулате туризма: слободно време потребно за уживање у њима, вишак новца који туристи остављају, а све је то пропратила комунална инфраструктура, односно објекти за угошћавање посетилаца, подизање путева до бањских места, увођење система централног грејања у смештајне објекте итд. С обзиром на наметање развоја туризма као неке врсте државног и бановинског приоритета, значајну улогу у подизању бањских капацитета и регулисању рада бања имала је државна интервенција, субвенције и инвестиције у бањски туризам.

Друго питање, далеко значајније, јесте колико су бање, као водеће туристичке дестинације допринеле економском развоју подручја какво је територија Моравске бановине. Одговор на ово питање је могуће дати из статистичке и компаративне перспективе која је унета у овај чланак. Из те перспективе, број гостију и ноћења у бањама Моравске бановине, а нарочито у Нишкој и Врњачкој бањи делују заиста импресивно. Иако смештене у деловима бановине који су чак и за југословенске прилике били неразвијени, број гостију и ноћења премашује посету већине истакнутих туристичких дестинација у читавој земљи, укључујући ту и већину престижних дестинација на Јадрану. У ширем европском контексту, статистика посета Врњачкој бањи може да се мери и са бројем посетилаца у чувеним чешким бањама које су на подручју Средње Европе биле појам и стандард у смислу развијености ове врсте туризма још од 19. века. Међутим, оно у чему су бање у Моравској бановини остале ускраћене били су девизни приходи, с обзиром на то да су огромну већину посетилаца чинили домаћи гости. Бање су, сходно напред наведеном, свакако оствариле одређену улогу у економском, привредном и културном развоју бановине. Напомињемо „одређену”, с обзиром на чињеницу да је развој туризма на нивоу читаве земље још увек био у почетној фази.