Апстракт: На основу архивских извора, релевантне литературе и оновремене дневне штампе анализира се посета државног секретара за спољне послове ФНРЈ Константина Коче Поповића државама Латинске Америке – Бразилу, Чилеу, Боливији и Мексику маја 1962. године. Боравак Поповића у поменутим државама посматра се кроз контекст међународне ситуације у којој се почетком шездесетих година нашла југословенска држава, али и цео тадашњи свет. У завршном делу рада сагледава се ефекат посете и тада потписаних споразума.

Кључне речи: Југославија, Латинска Америка, дипломатија, Коча Поповић, несврстаност

Резиме: Посета државног секретара за иностране послове Константина Коче Поповића Бразилу, Чилеу, Боливији и Мексику маја 1962. била је први званични боравак шефа дипломатије социјалистичке Југославије у Латинској Америци. Главни циљеви посете били су упознавање „из прве руке” тих земаља са позицијама југословенског руководства везано за бројне међународне проблеме и јачање сарадње, како билатералне, тако и оне на ширем плану у склопу покрета несврстаних. Поповић је имао намеру да латиноамеричким државама понуди заједничку посвећеност очувању мира, потрагу за већом самосталношћу, простор за убрзани економски развој и могућност да се направи значајан напредак у тим областима уколико се делује заједно са другим државама у свету које се налазе у сличној ситуацији. Ограничавајући фактор за неки битнији резултат, кога је југословенска страна била и те како свесна, била је велика економска зависност држава Латинске Америке од САД, које нису благонаклоно гледале на покушај укључивања земаља тог простора у покрет несврстаних.

Током боравка у Латинској Америци Поповић се састао са председницима Бразила, Чилеа, Боливије и Мексика, министрима спољних послова тих земаља, као и бројним другим званичницима. Потписано је низ докумената, пре свега на пољу научно-техничке и културне сарадње. Са Боливијом је потписана и конзуларна конвенција, прва таква са једном латиноамеричком земљом. Иако су потписани споразуми били више манифестационог карактера него стварног значаја, југословенска страна је сматрала да ће они бити основ за ширу сарадњу у будућности. Посета Коче Поповића државама Латинске Америке поставила је основе за посету Јосипа Броза Тита наведеним државама која ће уследити годину дана касније.