Апстракт: У раду се на основу архивске грађе, штампе, објављених извора и релевантне литературе анализира процес успостављања прве и једине редовне субвенционисане прекоокеанске паробродске линије у Краљевини Југославији – између њених и лука у Јужној Америци. Десетогодишњи уговор о одржавању ове линије држава је потписала 1930. године са највећим домаћим поморским предузећем Југословенским лојдом. Вишегодишње одлагање доношења коначне одлуке, различити ставови у владама, понуде друштава, пре свега британског Кунард лајна, утицај јавности и други фактори који су утицали на ток и исход овог процеса, указују на поједине елементе саобраћајне, трговачке, финансијске, (спољно)политичке и исељеничке политике југословенске државе.

Кључне речи: паробродска линија, Краљевина Југославија, Јужна Америка, Југословенски лојд, Кунард лајн

Резиме

Почетком 1920-их година југословенски бродовласници су изнели идеју успостављања редовне паробродске линије до далеких земаља Јужне Америке. Ове државе биле су важне Краљевини Југославији због различитих исељеничких, трговинских, индиректно и политичких питања. Домаћа предузећа су преносила робу између Југославије и земаља овог континента. Међутим, домаћа предузећа нису успела да организују превоз путника (исељеника), због чега су југословенске исељенике превозила страна предузећа. Британско друштво Југословенска експрес агенција је 1926. године поднело предлог Министарству саобраћаја Краљевине СХС да оснује једно домаће паробродско предузеће у циљу покретања редовне путничке и теретне линије до Јужне Америке. Југословенска надлежна министарства су у почетку подржала ову понуду. Међутим, део домаћих бродовласника, знајући да предложено друштво не би било домаће, али и због сопствених планова за покретање ове линије, енергично се противио овој понуди. Агенција, иза које је заправо стајало британско друштво Кунард лајн, упорно је повлачила потезе у циљу добијања овог пројекта. Склопила је и сарадњу са појединим домаћим предузећима. Међутим, ни наведено, као ни чињеница да је Краљевина СХС у том периоду покушавала да обезбеди зајам у В. Британији, нису утицали на повољан исход молбе Агенције. Стварање великог домаћег предузећа Југословенски лојд, покретање редовне теретне линије од стране домаћих предузећа до Јужне Америке, поред других фактора, пресудно су утицали на то да југословенска држава субвенцију за линију до Јужне Америке повери 1930. године Југословенском лојду. Ово предузеће је, на основу уговора са државом, одржавало ову линију све до истека уговора 1940. године. Наведена линија била је теретна. Путничка (исељеничка) редовна линија није покренута у међуратном периоду и југословенске исељенике су и даље превозила страна предузећа.