Апстракт: Сукоб Југославије са Информбироом довео је до погоршања односа Југославије и Румуније. Једна од појава која је пратила такав развојни ток било је емигрирање цивила и војних лица. Бекства су најчешће извођена преко равног Баната или Дунава. Бројчано мањи, али по важности значајнији од ових били су пребези авионима. Рад на основу доступних извора и литературе анализира пребеге румунских пилота у ФНРЈ током периода Информбироа 1948–1953, са циљем да открије мотиве, разјасни околности и спозна њихов дубљи значај. Такође, у раду је пажња посвећена и улози коју су преговори о размени летелица имали за нормализацију односа двеју држава након Стаљинове смрти.

Кључне речи: Југославија, Румунија, Резолуција Информбироа, пребези, емиграција, азил, пилоти, ваздухопловство

Резиме

Југославија и Румунија су се 1948. године нашле у наметнутом сукобу, који је био изазван идеолошким неслагањем југословенског руководства са остатком Источног блока, чији је симбол Резолуција Информбироа. Овај сукоб изазвао је различите реакције, међу њима и незаконит прелазак границе. На овакав корак су се одлучивали појединци и мање групе људи који се нису слагали са политиком сопствене државе. Како је другачији став од званичног често могао да буде повод за репресију, бекство су сматрали за једини спас. Највише пребега из Румуније у Југославију је извршено у Банату и на Дунаву, али су забележени и примери бекства ваздухом, односно пребега авионом. Од 1949. до 1953. године догодило се шест таквих случајева. Пет су извршили припадници војног ваздухопловства, док је једном отет путнички авион на домаћем лету и преусмерен ка Југославији. Од укупно осамнаест лица која су затражила и добила политички азил, тринаест је било из војног ваздухопловства. Уз већ поменути мотив неслагања са државним и партијским руководством, постојали су и други: незадовољство совјетском експлоатацијом Румуније, присуство совјетских саветника и пилота у румунској авијацији и њихов привилеговани положај у односу на домаће ваздухопловце, страх од репресалија над ваздухопловцима који су се борили против Совјета током Другог светског рата, лоши животни услови. За већину њих Југославија је била само тачка на путу који је водио на Запад. Румунски војни пребези су имали двоструки значај за југословенске власти. Били су драгоцен извор информација о политичкој и посебно војној ситуацији у суседној земљи, а уједно су коришћени и као пропагандно средство у идеолошкој борби са Информбироом. Поред људи, одређену корист Југославија је имала и од авиона којима су пребези извршени. Они су коришћени као средство условљавања у процесу нормализације односа након Стаљинове смрти. Нарочиту вредност имао је млазни ловац Јаковљев Јак-23. Румунија је била нарочито заинтересована за његов повратак, пошто се радило о једном од најбољих авиона совјетске производње. Свесна тога, Југославија је одуговлачила с његовим враћањем у жељи да појача сопствену позицију у билатералним преговорима током 1953. и 1954. године. Додатну корист од овог авиона југословенско руководство је стекло уступивши га Американцима на испитивања. Таквим гестом Југославија је задржала америчку наклоност у наредном периоду.