Апстракт: У раду се на основу архивске грађе из Ватикана и Београда обрађује тема именовања Јована Дучића за изванредног и опуномоћеног министра Краљевине СХС / Југославије 1929. године при Светој Столици. То питање је покренуо министар Коста Кумануди док је замењивао министра иностраних послова Војислава Маринковића. Света Столица је, на основу информација добијених од нунција Пелегринетија да Дучића прати лош глас услед неколико скандала, одбила да га прихвати. Након неуспешног именовања при Светој Столици, Дучић jе поново отишао на дипломатску службу у Египат. У Рим је ипак отишао 1933. као дипломата, али не као министар при Светој Столици, већ при Квириналу.

Кључне речи: Јован Дучић, Света Столица, ватиканско-југословенски односи, Ерменеђилдо Пелегринети, Јеврем Симић, Јосип Смодлака, Лујо Бакотић, Пијетро Гаспари, Јан Шеба

Резиме

Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца су при Светој Столици представљала тројица дипломата: Лујо Бакотић (1920–1923), Јосип Смодлака (1923–1926) и Јеврем Симић (1926–1929). У јесен 1929. године, управо у време када је Краљевина СХС променила име у Краљевина Југославија (о чему нунције Пелегринети даје занимљиве коментаре и информације), размишљало се и о промени посланика при Светој Столици. Ту иницијативу је покренуо министар Коста Кумануди, док је замењивао министра иностраних послова Војислава Маринковића. Света Столица је преко нунцијатура у Београду, Паризу и Берну, као и преко апостолске делегације у Каиру покренула прикупљање информација о Дучићу. Најважније информације државном секретару, кардиналу Гаспарију послао је нунције у Југославији, Пелегринети. На основу његових извештаја писаних на основу информација из неколико извора, од којих су главни били чехословачки посланик у Београду, Јан Шеба и политичар Антон Корошец, одбијено је давање агремана за познатог песника. Након повратка у земљу, Маринковић се срео са нунцијем, који му је рекао да Дучић није био добро виђен за дипломату при Светој Столици због скандала везаних за његово име. Маринковић је одлучио да краљу Александру изнесе став да предложени кандидат није адекватан за то место и да се на тај начин предлог повуче како би се избегла непријатност чињенице о формалном одбијању. Тиме је и званично и затворено питање Дучићевог именовања. Након тога познати песник је враћен у активну дипломатску службу именовањем за делегата Краљевине Југославије у Каиру.