Апстракт: Овај чланак се бави првим годинама од стицања независности Бурме, када се земља нашла на ивици опстанка услед избијања бројних оружаних побуна и неприкривеног страног мешања које је земљу стављало на прву линију Хладног рата у Азији. У том критичном периоду мукотрпно се калила несврстана позиција нове владе у Рангуну која је потом позиционирала Бурму као једног од пионира и предводника глобалне несврстаности у наредном периоду.
Кључне речи: Бурма, независност, побуна, несврстаност, колонијализам, Хладни рат
Резиме
Иако је независност од Британске империје изгледала као завршена ствар за бурманске борце за слободу који су прошли кроз огромне муке током година Другог светског рата, преговори о независности нису били лак задатак. Mнога политичка и етничка питања остала су неразрешена и она су ставила нову владу на искушења, доводећи тако нову бурманску државу на сам руб пропасти. Будући да се налази на раскршћу Азије, између Индије и Кине, као и између два новооснована блока – Истока и Запада, геополитички положај Бурме био је погодан за привлачење веома нежељене пажње великих и регионалних сила. Стога је било неминовно директно укључивање политичких и војних актера ових сила у процес одлучивања о будућој унутрашњој и спољној политици Бурме. Чим је Бурма постала независна у јануару 1948. године, избио је масовни политички и етнички оружани устанак који је захватио целу земљу, угрожавајући и сам опстанак Владе у Рангуну коју су бранили само малобројни и не баш добро обучени и опремљени војници. Поред тога, недостајала је и озбиљна спољна подршка напорима владе да очува суверенитет и територијални интегритет земље. Само путем своје сналажљивости и крајње вештине у решавању бројних унутрашњих и спољашњих проблема, ново бурманско руководство је успело да превазиђе све ове изазове, да угуши побуну у великој мери и да стекне више политичког утицаја у иностранству вештим балансирањем између различитих центара моћи и покушајима да обезбеди више финансијске и војне помоћи. Кроз ова озбиљна искушења, положај Бурме као несврстане земље на крају је учвршћен, чиме је држава стављена у центар будућих напора за ширење глобалног утицаја и домета несврстаности у наредном периоду.