Апстракт: У раду је критички приређен меморандум који је декан Филозофског факултета у Скопљу др Тихомир Остојић априла 1921. године доставио ректору Београдског универзитета и Министарству просвете Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. У меморандуму су изложени просветни, национални и државни циљеви и задаци новооснованог факултета, као и очекивања од рада ове високошколске установе. Исто тако, представљени су и проблеми с којима се та установа суочила већ на почетку свог рада, као и мере и решења за те проблеме. Иако су историјат и улога Филозофског факултета у Скопљу добро обрађени у историографији, сматрамо да овај, до сада непознат документ, додатно осветљава питање очекивања од рада ове високошколске установе и тешкоће с којима се она суочавала од самог оснивања.

Кључне речи: Тихомир Остојић, Филозофски факултет у Скопљу, Јужна Србија, наставници, студенти, национална мисија, културна мисија, национална свест, асимилација

Резиме

Филозофски факултет у Скопљу основан је у фебруару 1920. године. Прва школска година почела је у децембру 1920. са 60 студената. Скопље је било административни и економски центар покрајине Јужне Србије (Вардарска Македонија, Косово и делови Метохије и Санџака), области које је Србија добила после балканских ратова и које су 1918. постале део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. У питању је био простор који се дуго налазио под турском влашћу, са слабо развијеном просветом и културом и са преко 80% неписменог становништва. Исто тако, то је била област у којој није била развијена национална свест становништва и у којој су се сукобљавали српски и бугарски утицаји. Зато је новоосновани Филозофски факултет у Скопљу имао важне задатке у просвећивању и подизању културног нивоа становништва, али и у ширењу државне политике, изградњи националне свести и спречавању бугарских утицаја. У априлу 1921. године, по завршетку првог семестра, први декан факултета, историчар књижевности из Војводине др Тихомир Остојић, упутио је Меморандум ректору Београдског универзитета (коме је припадао Скопски факултет) и министру просвете Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. У Меморандуму су прецизно наведени задаци и очекивања од новог факултета у датим околностима, како просветни и културни, тако и национални и политички. Такође, Остојић је поменуо и бројне проблеме са којима се факултет суочавао на почетку свог рада и дао предлоге за њихово превазилажење. Остојић је умро 1921. године, а само део његових предлога спроведен је у дело. Проблеми које је он уочио постојали су у раду факултета током читавог међуратног периода, често доводећи у питање његово постојање. Филозофски факултет у Скопљу престао је са радом почетком бугарске окупације у Другом светском рату, у априлу 1941. године.