Апстракт: У раду се на основу југословенских извора, релевантне литературе и штампе анализирају југословенско-албански економски односи 1918–1941. са нарочитим акцентом на погранични промет ових двеју земаља и двовласничка имања. Уређивање ових питања било је уско везано са склапањем југословенско- албанског трговинског уговора 1926. и његовим ратификовањем 1929. Ипак, споразум о пограничном промету, као део наведеног уговора, био је неколико година предмет решавања од стране југословенско-албанске делегације, да би коначно био потписан у марту 1934, а почетком фебруара 1935. ступио на снагу. Вишегодишњи напори да се оствари сарадња југословенске и албанске државе прекинути су италијанском окупацијом Албаније 1939, али је споразум о пограничном промету остао да важи као „привремени”.

Кључне речи: Албанија, економија, Италија, двовласничка имања, југословенско- албански односи, Краљевина Југославија, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, погранични промет

Резиме

Југословенска и албанска држава имале су два вида трговине, ону која је ишла поморским путем и ону пограничну дуж сувоземне границе. Трговински уговор ових двеју држава био је потписан 1926, али је због политичке ситуације ступио на снагу тек 1929, па је било неопходно да се што пре отклоне потешкоће трговине са Албанијом, а нарочито пограничног промета. Режим у пограничној зони требало је да буде везан за што мање формалности, да би југословенска погранична места постала трговачки центри за становништво Албаније. Била је одређена југословенско-албанска делегација, која је утврдила да су постојале спорне тачке у решавању питања о пограничном промету. Такође, питање двовласника и њихових имања требало је што пре решавати јер су албанске власти правиле сметње југословенским двовласницима. У марту 1934. био је потписан у Министарству иностраних послова Краљевине Југославије Споразум о албанско-југословенском пограничном промету. Тим су се уређивале појединости преласка становника албанске пограничне зоне ради продаје њихових производа на тржиштима југословенске зоне, тј. 15 км од граничне линије и ради куповине ствари које су им биле потребне. Такође, уређено је и питање искоришћавања двовласничких имања 15 км од граничне линије. Допунски споразум уз Прилог Б (Погранични промет у погледу Скадарског тржишта) од 5. маја 1934. и Протокол о примени овог споразума од 8. маја 1934. детаљно су регулисали погранични промет за Скадарску зону. Коначно, 7. фебруара 1935. је Протокол ступио на снагу и био је отворен погранични промет Југославије и Албаније. Погранични промет је ишао пре свега у југословенску корист. Након окупације Албаније од стране Италије, албанска држава више није контролисала своје границе. Југословенско-албански уговори су престали да важе након 7. априла 1939, а једино је Споразум о пограничном промету остао као „привремени”.