Апстракт: Рад анализира историјат бугарске омладинске организације „Браник” и њено деловање на југословенском простору током Другог светског рата. У првом делу текста разматрамо формирање и устројавање ове организације. Други део текста прати даље организовање од немачке агресије на Балкан до 1944, са акцентом на југословенски простор који је Бугарска анектирала. Деловање „Браника” на југословенском простору анализирано је у трећем делу текста, док је у четвртом делу представљена сарадња са другим профашистичким омладинским организацијама. Последњи део посвећен је стагнацији, пропадању и гашењу ове организације. Чланак је настао на основу необјављене архивске грађе, објављених извора и литературе.

Кључне речи: Други светски рат, Југославија, Бугарска, Македонија, окупација, „Браник”, „Хитлерјугенд”, омладинска организација

Резиме

Бугарска омладинска организација „Браник” основана је од стране бугарске државе 29. децембра 1940. по угледу на немачку омладинску организацију „Хитлерјугенд”. Организовање, омасовљавање и даље устројавање организације почело је да се спроводи током лета 1941. године. „Браник” је до краја те године постао масовна организација од 30.000 припадника подељена у административном смислу на одељења и у територијалном смислу на војводства, дружине и чете. У односу на организовање омладине, чланство се делило на школску и ваншколску омладину, а у односу на старосну границу припадници „Браника” били су подељени у три групе. Најмлађа група носила је назив „Орао”. У родној структури издвојене су женске дружине и оне су понеле специјални назив „Венац”. На анектираној југословенској територији „Браник” је добио специјалне асимилаторске задатке које је спроводио у највећој мери путем просвете, али и преко организовања разних културних манифестација. Поред тога, припадници „Браника” учествовали су и у прикупљању реквизиције и у потерама организованих против покрета отпора и идеолошких непријатеља. Током година „Браник” је практично постао обавезна организација, досегнувши број од 300.000 припадника. Истовремено је развио сарадњу и са другим профашистичким омладинским организацијама. Нарочито тесна била је она са „Усташком младежи”. Иако, је на југословенском простору било регистровано неколико већих отпора према „Бранику”, урушавање организације десило се изнутра. Пропаст „Браника” била је повезана са падом режима који га је створио. Након промене власти у Бугарској септембра 1944. „Браник” је и званично угашен, а главни руководиоци изведени су пред Народни суд.