Апстракт: Законодавном делатношћу југословенске државе у времену раног социјализма афирмисана је равноправност родитеља у правима и обавезама према деци. То је у раду аргументовано приказом закона који су правно регулисали односе између родитеља и деце, статус деце из разведених бракова и деце рођене ван брака, те питања њиховог издржавања. У тексту се разматрају проблеми везани за остваривање законског права на алиментацију за децу разведених родитеља, те ванбрачну децу кроз свакодневне праксе шездесетих година у различитим деловима Југославије.
Кључне речи: алиментација, развод брака, ванбрачна деца, самохране мајке, судске праксе
Резиме
Југословенска искуства сведоче да повољан правни оквир није био довољан да се свој деци након развода родитељског брака обезбеди редовно издржавање од стране родитеља којем након одлуке суда дете није било додељено, али који је сразмерно могућностима имао законску обавезу плаћања алиментације. Позиција деце рођене ван брака била је још неповољнија, јер је услед ниског признавања очинства обезбеђивање издржавања за децу било још теже. Различита истраживања и анкете из шездесетих година откривају да већина родитеља, најчешће очева, није плаћала алиментацију за своју децу, или ју је исплаћивала повремено и нередовно. Покушаји очева да након развода брака на све могуће начине избегну обавезу издржавања деце нису били реткост. Многе жене након развода нису тражиле алиментацију за своју децу, а неке нису ни познавале права која су им законски припадала. Са друге стране, санкције предвиђене законом за лица која нису давала издржавање, биле су у пракси ретко примењиване. Недовољна сарадња судова и центара за социјални рад у судским поступцима, дуго трајање парничких поступака око издржавања деце још више су компликовали постојеће стање. Судски одређене алиментације често су покривале само мањи део новчаних средстава потребних за издржавања детета.