Апстракт: Оваj рад испитује трансфер рачунарске технологије у оквиру америчко-југословенског заједничког улагања. Као пример јединственог облика економске сарадње између социјалистичких предузећа и западних корпорација, Еи-Ханивел је основан 1978. године. Заједничко улагање је укључивало Ханивел и југословенска предузећа, Електронску индустрију из Ниша и Прогрес из Београда, фокусирајући се на производњу рачунара и њихових периферних делова. На темељу анализе фабричких публикација, архивских докумената и интервјуа, истраживање је показало да југословенско предузеће, упркос инвентивности подстакнуте овом сарадњом, није успело да достигне потпуно аутономну производњу без коришћења Ханивелове лиценце. Такође, ово заједничко улагање представља још један ниво југословенско-америчких односа, илуструјући напоре за унапређење комерцијалне сарадње између две земље у време Хладног рата.
Кључне речи: трансфер технологије, рачунари, заједничка улагања, социјалистичка Југославија, Сједињене Америчке Државе, Хладни рат
Резиме
Према предложеним фазама преноса технологије, одлука о формирању заједничког улагања Еи-Ханивел 1978. године покренула је процес заједничког учења, како на нивоу менаџмента, тако и на техничком нивоу. Ово је довело до успешног усвајања и примене лиценциране технологије, што се огледало у производњи рачунара и периферних уређаја за југословенске институције. Ипак, домаћа производња сложених рачунарских компоненти као један од кључних циљева југословенског партнера никада није у потпуности постигнута. Упркос значајним иновацијама појединаца, посебно у развоју софтвера, ова достигнућа била су углавном ограничена на локалне кориснике. За разумевање ограниченог домета фазе дифузије иновација важно је, како наглашава Бити, осврнути се на контекстуалну димензију трансфера технологија. Упркос раним успесима Југославије у области рачунарства, као што је производња дигиталног електронског рачунара ЦЕР, она није успела да превазиђе институционалне изазове и економска ограничења, посебно осамдесетих година, у време економске кризе и проблема са увозом материјала. Поред перспективе која истиче Еи-Ханивел за трансфер технологије, ово заједничко улагање је било значајно у контексту ширих односа између САД и Југославије. У том смислу, Еи-Ханивел је био важан за јачање билатералних економских веза, нарочито по окончању инвестиције Дау кемикала у Југославији. Поред наведеног, ова студија случаја пружа увид у динамику и сложеност шире, транснационалне економске сарадње током Хладног рата.