Апстракт: Оваj рад испитује трансфер рачунарске технологије у оквиру америчко-југословенског заједничког улагања. Као пример јединственог облика економске сарадње између соција­листичких предузећа и западних корпорација, Еи-Ханивел је основан 1978. године. Заједничко улагање је укључивало Ханивел и југословенска предузећа, Електронску индустрију из Ниша и Прогрес из Београда, фокусирајући се на производњу рачунара и њихових периферних делова. На темељу анализе фабричких публикација, архивских докумената и интервјуа, истраживање је показало да југословенско предузеће, упркос инвентивности подстакнуте овом сарадњом, није успело да достигне потпуно аутономну производњу без коришћења Ханивелове лиценце. Такође, ово заједничко улагање представља још један ниво југо­словенско-америчких односа, илуструјући напоре за унапређење комерцијалне сарадње између две земље у време Хладног рата.

Кључне речи: трансфер технологије, рачунари, заједничка ула­гања, социјалистичка Југославија, Сједињене Америчке Државе, Хладни рат

Резиме

Према предложеним фазама преноса технологије, одлука о фор­мирању заједничког улагања Еи-Ханивел 1978. године покренула је про­цес заједничког учења, како на нивоу менаџмента, тако и на техничком нивоу. Ово је довело до успешног усвајања и примене лиценциране тех­нологије, што се огледало у производњи рачунара и периферних уређаја за југословенске институције. Ипак, домаћа производња сложених рачу­нарских компоненти као један од кључних циљева југословенског пар­тнера никада није у потпуности постигнута. Упркос значајним инова­цијама појединаца, посебно у развоју софтвера, ова достигнућа била су углавном ограничена на локалне кориснике. За разумевање ограниченог домета фазе дифузије иновација важно је, како наглашава Бити, осврну­ти се на контекстуалну димензију трансфера технологија. Упркос раним успесима Југославије у области рачунарства, као што је производња дигиталног електронског рачунара ЦЕР, она није успела да превазиђе инсти­туционалне изазове и економска ограничења, посебно осамдесетих го­дина, у време економске кризе и проблема са увозом материјала. Поред перспективе која истиче Еи-Ханивел за трансфер технологије, ово зајед­ничко улагање је било значајно у контексту ширих односа између САД и Југославије. У том смислу, Еи-Ханивел је био важан за јачање билате­ралних економских веза, нарочито по окончању инвестиције Дау кеми­кала у Југославији. Поред наведеног, ова студија случаја пружа увид у динамику и сложеност шире, транснационалне економске сарадње то­ком Хладног рата.

 

Nazad