Апстракт: У чланку се, на основу релевантних извора и литературе, анализира однос руског публицисте Василија Водовозова (1864–1933) према Србији у току Првог светског рата. Као ратни дописник у Србији, Водовозов је путовао кроз Македонију и испитивао расположење тамошњег становништва. Услед повољних утисака стечених на путу и привржености начелу самоопредељења народа, у својим потоњим чланцима и књигама претежно је подржавао српске ратне циљеве.

Кључне речи: Василиј Водовозов, Србија, Русија, Бугарска, Македонија, Балканско полуострво, Први светски рат, национално питање

Резиме

Руски публициста, правник и политичар Василиј Водовозов (1864–1933) од младости се занимао за балканске проблеме, а нарочито македонско питање. Као социјалиста привржен начелу самоопредељења народа, увек се залагао за независну македонску државу. У време Балканских ратова је, у складу са тиме, више нагињао пробугарском ставу. Међутим, након што је почетком Првог светског рата боравио у Србији као ратни дописник, Водовозов је заузео просрпски став. Приликом путовања кроз Македонију испитивао је расположење тамошњег становништва истекао релативно повољан утисак о српској управи. Услед тога је током наредне три године у својим чланцима и књигама претежно подржавао српске ратне циљеве. Водовозов је тврдио да би измена граница у корист Бугара била погрешна. Према српским тежњама у Албанији био је уздржан, док је Србију потпуно подржавао у споровима с Румунијом и Италијом око територија са већинским српским, односно, јужнословенским становништвом. Фебруарска револуција 1917. године увећала је Водовозовљев утицај у руском јавном мњењу, али је он после бољшевичког преузимања власти брзо ишчезао.