Апстракт: У чланку се на основу доступне архивске грађе и релевантне литературе даје преглед економских улагања југословенске федерације и Републике Србије у Косово и Метохију, као аутономну област, односно покрајину, од краја Другог светског рата до 70-тих година 20. века. На основу анализа рада надлежних партијских и државних тела, описан је политички утицај врха југословенске федерације на усвајање и спровођење дугорочно неодрживих и популистичких мера које су имале за циљ очување мира на Косову и Метохији.
Кључне речи: Албанци, Косово и Метохија, Србија, Југославија, Јосип Броз Тито, политички односи, привредне инвестиције, Савез комуниста Југославије
Резиме
Југославија је из Другог светског рата изашла са великим материјалним губицима, па је нова, комунистичка власт, била приморана да појачано улаже у економску изградњу. У другој половини 50-их година 20. века економске инвестиције југословенске федерације и Републике Србије у Косово и Метохију почеле су да расту. Током периода 1966–1970. југословенска федерација је од Светске банке узела око 94,3 милиона долара зајма за развој Косова и Метохије, што је износило око 21,5% од укупне висине кредита подигнутих за развој свих неразвијених области. Новац је, такође, давала Република Србија која је од 1965. до 1970. године у Косово и Метохију инвестирала 60 милијарди динара из републичког буџета и око 30 милијарди динара преко банкарских кредита. Аутономна покрајина Косово и Метохија није била у обавези да даје новац на име било каквог републичког доприноса. Ипак, ни изразито попустљива државна политика према националним захтевима није поправила економску ситуацију: привредни губици Покрајине су током 1968. били већи за око 436% у односу на претходну годину. Крајем 60-их година 20. века Јосип Броз Тито је потврдио намеру југословенске федерације да и даље инвестира у развој Косова и Метохије, упркос нарастајућем незадовољству развијених република које су сматрале да тиме оштећују сопствени прогрес. Формирање Савеза комуниста Косова и промена имена Косова и Метохије у Социјалистичку Аутономну Покрајину Косово, што је кодификовано дотад непознатим решењима у уставној пракси, нису поправили елементарну економску одрживост Покрајине. Јаз у развијености се из године у годину повећавао, без обзира на сву помоћ која се са нивоа југословенске федерације, Републике Србије и осталих југословенских република сливала у покрајински буџет.