Апстракт: У раду се на основу архивске грађе, нормативних докумената, мемоара и релевантне литературе анализирају начин организовања и делокруг рада војног кабинета маршала Јосипа Броза Тита. Ова институција најпре је носила назив Кабинет врховног команданта и министра народне одбране, од 1953. званични назив био је Кабинет врховног команданта оружаних снага Југославије, а од 1971. до 1982. године коришћен је назив Кабинет врховног команданта и савезног секретара за народну одбрану. У чланку се указује на велики обим послова које су обављали запослени у Кабинету.
Кључне речи: Југославија, Јосип Броз Тито, војни кабинет, начелници војног кабинета, ађутанти, укази, молбе
Резиме
Структура и делатност Кабинета који је био задужен за вођење војних послова маршала Јосипа Броза Тита мењани су у складу са специфичним начином уређења државе, као и променама током процеса формирања и развоја социјалистичке Југославије. Истовремено, званични назив војног кабинета неколико пута је промењен. Када се узме у обзир да је Броз током периода од 1945. до 1980. задржао функцију врховног команданта, једини елемент који је био заједнички у називу и организацији кабинета, био је тај да је ова институција служила потребама Јосипа Броза Тита као врховног команданта. Војни кабинет је временом прерастао у институцију која је имала велику политичку моћ, обављајући широки спектар различитих послова. Од свог оснивања, па до Брозове смрти 1980. године, функција Кабинета била је строго персонализована и организована у складу са његовим јавним и приватним дужностима. Највећи део послова које је вршило особље Војног кабинета односио се на војску. Поред управљања војним питањима, Кабинет је служио и као посебна канцеларија којој се сваки југословенски грађанин могао обратити за решавање својих проблема, укључујући финансијску и материјалну помоћ. Војни кабинет је временом постао организованији и фокусиран на конкретне задатке, док су Брозови захтеви успешно спровођени. У Кабинету су службовали одабрани и способни појединци који су радили изузетно вредно. Шеф војног кабинета био је најважнији члан тог кабинета, док су сви његови чланови били искусни официри са чином генерала и успешном војном каријером на најодговорнијим дужностима. Временом је значајнију улогу добио и ађутант, односно заменик начелника, али је све време управо начелник био особа од посебног поверења Јосипа Броза Тита, због чега га је пратио у готово свим активностима у земљи и иностранству. Након Брозове смрти Војни кабинет је поново променио назив, структуру и делокруг рада. Нови циљеви рада Кабинета саображавани су захтевима новог државног система на челу са југословенским колективним председништвом.