Апстракт: У раду су анализирани процес кажњавања и боравак кажњеника због Информбироа (тзв. ибеоваца) на острву Свети Гругур у периоду од 1958. до 1965. године. Проучени су спољнополитички односи који су утицали на овај, други талас изолације због Информбироа, као и друштвене и политичке околности под којима је он настао. Нарочита пажња посвећена је условима боравка кажњеника у Посебној установи Гргур и активностима појединих личности које су се истицале међу кажњеницима. Размотрени су држање и однос кажњеника према управи Посебне установе Гргур, као и политика и мере полицијских органа и служби безбедности према њима.
Кључне речи: Посебна установа Гргур, Информбиро, ибеовци, кажњеници, Југославија, изолација, надзор, служба безбедности
Резиме
Информбиро је укинут 1956. године, али су његове присталице у Југославији и у каснијим деценијама означаване по његовом имену и биле под контролом и надзором. Посебна установа Гргур формирана је 1958. у време избијања другог југословенско-совјетског сукоба. Иако је била наводно намењена изолацији лица која су учестало чинила прекршаје јавног реда и мира, највећи број кажњеника у првом периоду били су кажњеници наклоњени Информбироу, односно совјетској политици и Источном блоку. Покушај служби безбедности да у ову установу уведу мере преваспитања које су постојале у логорима за кажњенике због Информбироа у периоду од 1949, завршио се неуспехом. Изазивање поделе и сукоба међу кажњеницима пратили су њихова снажна реакција, отпор и састављање посебних петиција Савезној народној скупштини. Иако су мере у овој установи затим пооштрене, политика изоловања присталица Информбироа постепено је напуштана, да би се у њој током 1965. године налазио само један кажњеник. Од 1958. године, по овом основу укупно их је било евидентирано 258. Осим снажног отпора кажњеника, на ублажавање мера утицало је и смиривање југословенско-совјетског сукоба, али је надзор настављен и по њиховом пуштању на слободу, док је рeпресија имала периоде успона и опадања, зависно од политичких дешавања.