Апстракт: У раду је истражено постојање Мирдитске републике (јул–новембар 1921) кроз односе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Албаније и Италије. Још увек међународно непотврђене границе Албаније, али ни међународно признате централне владе након завршетка Првог светског рата, отварале су могућности за унутрашња превирања и спољна мешања. Током друге половине 1921. на северу Албаније сукобили су се интереси владе у Београду коју је водио Никола Пашић, снаге владе у Тирани која је уживала италијанску подршку и регионалне супротности унутар земље. Истакнута је и пресудна улога Ахмеда Зоголија (Зогуа) у гушењу мирдитске побуне као важан део његовог пута ка преузимању власти у Албанији.

Кључне речи: Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (СХС), Албанија, Мирдитска република, спољна политика, Ахмед Зоголи (Зогу)

Резиме

У раду су анализирани историјски контекст и политички оквир постојања Републике Мирдита између јула и новембра 1921. године. Обраћајући пажњу првенствено на однос између Краљевине СХС, Албаније и Италије, овај рад испитује геополитичке факторе који су допринели настанку и коначном распаду Републике Мирдита. Након Првог светског рата границе Албаније су остале међународно непризнате, стварајући могућности за унутрашње немире и страна мешања. Током друге половине1921, на северу Албаније су избили немири обележени сукобима између владе Краљевине СХС на челу са Николом Пашићем, снага повезаних са владом у Тирани које су уживале италијанску подршку, и разних регионалних фракција. Кључни аспект овог периода била је одлучујућа улога коју је одиграо Ахмед Зоголи (Зогу) у гушењу мирдитске побуне. Зоголијево успешно сузбијање побуне не само да је учврстило његов утицај, већ је представљало значајан корак ка његовом коначном успону на власт у Албанији. Овај чланак пружа увид у сложен политички пејзаж Албаније, осветљавајући међусобно деловање регионалних и страних чинилаца који су обликовали постојање Мирдитске републике.