Апстракт: Крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година20. века спољни дуг је био један од најважнијих елемената кризе која је захватила Југославију. У раду су описани основни узроци високог дуга, суочавање власти са тим проблемом и акција којом је СФРЈ на државном нивоу, како би очувала спољну ликвидност, обезбедила нове кредите код водећих западних држава, ММФ-а и Кувајта 1980. године.

Кључне речи: Југославија, спољни дуг, кредити, САД, Француска, СР Немачка, Велика Британија, Међународни монетарни фонд, Кувајт

Резиме

Крајем седамдесетих година, спољни дуг је постао један од највећих проблема социјалистичке Југославије, према чијим подацима је достигао око 20 милијарди долара. Југословенски врх је постао свестан проблема, првенствено великог дефицита у размени са иностранством и реаговао двојако: економским мерама за смањење платног дефицита и новим задуживањем. СФРЈ је од пролећа 1980. водила дипломатску акцију за добијање нових кредита од развијених западних држава, ММФ-а и Кувајта. ММФ је у јуну 1980. прихватио југословенски захтев да користи средства Фонда у износу од 440 милиона долара. Од западних влада је тражено да политичким притиском подстакну своје пословне банке да одобре кредите НБЈ, с обзиром да су већ постале уздржане према кредитирању Југославије. Југословенска тактика заснивала се на добијању билатералних кредита на Западу, уместо од блока држава. Супротно југословенској жељи, западне државе су наступале синхронизовано, уз међусобна усаглашавања и консултације са ММФ-ом. СФРЈ је успела да билатералне аранжмане оствари са Француском, Италијом, Аустријом и СР Немачком, али не и са САД-ом и Британијом, са којима је морала да пристане на синдицирани кредит банака више држава од 400 милиона долара. Далеко лакше него на Западу, Југославија је у другој половини 1980. добила кредит у Кувајту од 250 милиона долара. Посредством споразума са западним државама, ММФ-ом и Кувајтом, СФРЈ је 1980. очувала спољну ликвидност. То је било само одлагање суштинског банкротства државе, са којим се она већ суочила 1982. и 1983. године. Истовремено, 1980. је била и последња година у којој је Југославија добила кредите без тешких условљавања са Запада.