Апстракт: Лик и дело пуковника Танасија Динића везују се углавном за период Другог светског рата када је био један од министара у влади Милана Недића и истакнути колаборациониста. Овај рад настоји да историографски реконструише његово деловање до избијања Другог светског рата на територији Краљевине Југославије. Аутори су фокусирани на три различита периода његовог живота. Први део рада представља анализу његовог ратног пута, од уписа у Нижу школу Војне академије, до првих година по стварању Краљевине СХС. Други сегмент тиче се улоге Динића у постављању, развоју и деловању обавештајне мреже према Бугарској и Албанији. Трећи део обухвата период његове политичке каријере, као посланика у народној скупштини и члана Југословенске радикалне заједнице. Рад је написан на основу архивских извора и релевантне литературе.

Кључне речи: Танасије Динић, Краљевина Југославија, Бугарска, Албанија, обавештајна служба, ЈРЗ, Краљ Александар Карађорђевић, Милан Стојадиновић

Резиме

Током своје ратне епопеје Динић је показао храброст и јаку жељу за истицањем. Ове карактерне особине пратиће га и кроз даљи ток каријере. Као главни обавештајац према Бугарској показао је иницијативу, али и смелост да се успротиви вишим инстанцама. Оваквог рецепта држао се и током краткотрајног деловања у Албанији. Објављивање чланака у Политици под псеудонимом показује колико далеко је био спреман да иде како би истерао своју ствар. Вероватно чланство у „Белој Руци“ и познанство са Богољубом Јевтићем пружили су му прилику да напредује, што је у великој мери искористио, поставши лични обавештајац краља Александра Карађорђевића. Своје политичке и друштвене везе користио је и ради отпочињања политичке каријере. Моћ мимикрије коју је стекао као обавештајац користио је и у том периоду како би пребродио различите изазове, мењао стране, а све у циљу останка под окриљем режима. Упркос свим настојањима, као политичар није успевао да оствари значајнији положај, што је морало да проузрокује фрустрацију код човека који је навикао на успехе. Можда ће управо ова фрустрација бити одлучујући мотивациони фактор да током Другог светског рата настоји да одигра што истакнутију улогу у колаборационистичком апарату.