Апстракт: Текст представља резултате истраживања дебате француских комуниста о југословенском социјалистичком моделу, покренуте убрзо након суочавања руководстава Савеза комуниста Југославије (СКЈ) и Комунистичке партије Француске (КПФ) са студентским побунама 1968. године. Посредством компаративне методе и историографске анализе архивских извора, овај чланак тежи научном преиспитивању наведених расправа: шта је навело француске комунисте да, у време сукоба на крајњој европској левици, покажу готово изненадно интересовање за проблеме историјског развоја југословенског социјалистичког модела и колико су француски комунисти заиста познавали еволуцију партијске политике СКЈ и друштвену стварност у Југославији?

Кључне речи: комунизам, социјализам, еврокомунизам, студентске побуне, 1968. година, Савез комуниста Југославије, Комунистичка партија Француске

Резиме

Расправе француских комуниста о југословенском социјалистичком моделу почеле су током и непосредно након студентских демонстрација у Француској и СФРЈ 1968. године. У партијским листовима Комунистичке партије Француске ове дебате настављене су нередовно и у реторички нешто блажој форми, чак и након војне интервенције у Чехословачкој која је окупирала пажњу комунистичких партија Европе током јесени исте године, приморавши француску партију да усвоји Манифест о социјализму и демократији. Догађај који је касније означен као почетак реформи партијске идеологије француске партије отворио је пут реализацији истраживачких посета француских комуниста Југославији које су трајале све до средине осамдесетих година, иако је партија после почетка еврокомунистичких реформи усвојила нове званичне ставове о државним политикама СФРЈ и идеологији СКЈ. Анализирани извори сведоче у прилог проценама појединих савременика, југословенских и италијанских комуниста, који су претпоставили да представници реформистичке струје француске партије користе расправе о југословенском социјалистичком моделу како би прикривено критиковали политику своје партијске дирекције, блиску ставовима совјетске партије и како би предлагали партијске реформе сличне променама које су спровођене у СФРЈ у периоду 1964–1972. Са друге стране, представници конзервативне струје француских комуниста истицали су властите перцепције проблема југословенског друштва и примере унутрашњих сукоба југословенских комуниста, као и партије са грађанском опозицијом, како би на тај начин упозоравали на потенцијалне последице напуштања принципа бољшевичког социјалистичког модела. Ипак, чак су и конзервативни француски комунисти користили поједине ставове руководства југословенске партије, попут Кардељеве ,,одбране бирократије“, како би оправдали политику руководства француске партије тезом да су поједине ,,бољшевичке“ мере неопходне, чак и у случају ,,декадентних“ социјалистичких модела, попут југословенског.