Апстракт: Циљ рада је да прикаже сличности и разлике у односу српских и шпанских власти према комеморацији Холокауста у току 2005. године. У време 60. годишњице од окончања Другог светског рата дошло је до даље институционализације сећања на Холокауст одређивањем 27. јануара као званичног дана сећања на нивоу Европске уније и Уједињених нација. Ови транснационални процеси утицали су на српско и шпанско друштво на различите начине. Прилагођавање старих облика комеморације новим глобалним оквирима, на површину је изнело и друга питања – сећање на ратове, питање страдања српског/шпанског и јеврејског народа и њихов међуоднос, као и тумачење улоге локалних профашистичких снага у Холокаусту.

Кључне речи: политике сећања, комеморације, Холокауст, Србија, Шпанија, 2005.

Резиме

Развој глобалног сећања на Холокауст, нарочито интензивирано и институционализовано још од 1980-их година на нивоу Уједињених нација и Европске уније, одразио се на специфичан начин на мнемоничке прилике у Шпанији и Србији. Локални актери и политике памћења у ове две земље, условљени најпре унутрашњим друштвено-политичким кретањима и супротстављеним интерпретацијама ратова из прошлости (Шпанског грађанског рата и Другог светског рата), бирали су различите начине и стратегије за уклапање у нове глобалне оквире сећања на масовно страдање јеврејске популације. Шпанија је избегла директно учешће у Другом светском рату, самим тим и непосредно искуство са нацистичким плановима о истребљењу Јевреја. Међутим, антисемитска пропаганда, одређене антијеврејске мере, блиске везе са Хитлеровом Немачком, као и променљив однос франкистичког режима према јеврејским избеглицама били су део локалног историјског наслеђа и представљали су изазов за културу сећања шпанских политичких елита крајем ХХ и почетком XXI века. Са друге стране, непосредна нацистичка војна окупација, масовно страдање српског становништва широм Југославије, као и уништавање готово целокупне јеврејске популације у Холокаусту, били су главне одлике српског искуства Другог светског рата. Турбулентне смене политичких режима, распад Југославије и нови ратови утицали су на нагле и драстичне промене наративних оквира и учвршћивање сукобљених виђења претходног рата. У таквим околностима, Холокауст је, у мањој или већој мери, почетком новог миленијума тумачен као део колективног сећања на српске жртве геноцида.