Апстракт: У овом раду се са културолошког аспекта разматра улога руске емиграције у формирању слике у југословенском јавном мњењу о животу у Совјетском Савезу на основу аутентичних сведочанстава „експерата за руска питања“ који су били публиковани у београдској штампи током 1929. и 1930. године. Анализа наратива ових новинских чланака и сродних текстова указује на различитост посматрачких позиција у извештавању двојице прашких Руса, левог есера Владимира Ивановича Лебедева и депутата партије „Сељачка Русија“ (Крестьянская Россия) Сергеја Семјоновича Маслова. Студија случаја обухвата низ чланака објављених у листовима Политика, Време и Правда.
Кључне речи: руска емиграција, културна историја, Краљевина Југославија, СССР, југословенска периодика, експерти за руска питања, Сергеј Маслов, Владимир Лебедев
Резиме
Главни акценат овог рада стављен је на анализу новинских чланака двојице руских емиграната који су на страницама београдске штампе југословенској јавности преносили „објективне информације“ о животу у Совјетском Савезу. Анализирани текстови левог есера Владимира Ивановича Лебедева и депутата партије „Сељачка Русија“ Сергеја Семјоновича Маслова објављени су у београдским листовима Политика, Време и Правда у периоду од новембра 1929. до септембра 1930. године. Статус „објективних извештача“ и „релевантних стручњака за руска питања“ међу домаћом читалачком публиком, аутори су стекли захваљујући поседовању информација прикупљених директно са терена. Реч је о једномесечном Лебедевљевом илегалном боравку у СССР-у и Масловљевим извештајима добијеним од агената које је партија „Сељачка Русија“, у сарадњи са другим политичким лидерима преко организације „Опус“, слала на теренски рад на територију Совјетског Савеза. У раду је заступљено гледиште да је разлика у политичким ставовима аутора ових текстова непосредно утицала на начин извештавања о животу у „Совјетској Русији“, те се наративи у анализираним текстовима у значајној мери разликују, зависно од тога какве преференције њихови аутори имају према Совјетском Савезу. Са тим у вези, слике и представа о животу у Совјетском Савезу код југословенске читалачке публике засноване су, и у значајној мери креиране, на фону ових „објективних“ извештавања.