Апстракт: На територији Југославије током Другог светског рата у саставу немачких оружаних снага деловао је и један број козачких формација, чије су кретање и борбена дејства већ били предмет интересовања научне историографије и публицистике. Насупрот већини објављених радова, који се углавном ослањају на војне изворе немачког порекла и у средишту интересовања имају распоред и оперативна дејства против партизана, овај рад настоји да пружи другачију перспективу и активност Прве козачке коњичке дивизије на простору Независне Државе Хрватске (НДХ) прикаже из угла оштећених цивила и хрватских власти. Ова перспектива недвосмислено осликава Козаке као бескомпромисне и изузетно ефикасне борце против комуниста и устаника, али и као недисциплиноване насилнике који готово у свакој прилици иза себе остављају траг ратних злочина: пљачке, убиства, силовања и малтретирања цивила. Рад се највећим делом базира на необјављеним историјским изворима похрањеним у Војном архиву и Архиву Југославије.

Кључне речи: Козаци, Прва козачка (коњичка) дивизија, НДХ, злочини, антикомунизам, Хелмут фон Панвиц

Резиме

Крајем септембра 1943. године у антипартизанске активности на простору Независне Државе Хрватске (НДХ) укључена је Прва козачка коњичка дивизија, која је деловала у склопу 2. Оклопне армије и била део немачких оружаних снага. Дивизију су чинили Козаци различитог географског и социјалног порекла, старости и степена војне обучености и борбених искустава, а на њеном челу налазио се генерал Хелмут фон Панвиц. Током 1943. на простору НДХ дивизија је, што самостално, што у садејству са хрватским и немачким снагама, оперативно деловала на простору Фрушке горе, Срема, Славоније, Баније и Босне. Посебно у равничарским пределима, који су погодовали козачком начину ратовања, одреди из састава дивизије бележили су велике успехе у потискивању партизанских снага. Дејство Прве козачке дивизије било је, готово без изузетака, праћено злочинима и узнемиравањем цивилног становништва. Системско и циљано пљачкање коња, сточне и људске хране, било је део „тактике самоопремања“ коју је дивизији препоручио генерал Јодл. Бројни историјски извори сведоче о насиљу Козака над цивилима, физичкој тортури, одузимању драгоцености, убијању цивила под изговором да су комунисти, или да активно помажу покрет отпора. Посебно се често у извештајима наводе бројна силовања, понекад и масовног карактера и са смртним последицама. Злочини и насиље припадника Прве козачке дивизије убрзо су постали политички проблем у НДХ, јер су антагонизовали цивилно становништво и нарушавали хрватско-немачке односе. Генерал фон Панвиц прописао је оштре дисциплинске мере са циљем да се уведе строжа дисциплина и умањи страдање цивилног становништва. Премда постоје докази о извршењу једног броја смртних казни и протеривања преступника из састава дивизије, то није значило крај злочинима који су се понављали и у наредним месецима. Хрватске цивилне и војне власти више пута су се обраћале немачким командантима, а потом и самом Хитлеру, са молбама да се Прва козачка дивизија оштрије казни, или повуче са простора НДХ, али без већег успеха. Код немачког фактора преовладавао је утисак о неопходности и ефикасности Козака у борби против партизана, те су њихови злочини над цивилима релативизовани и занемаривани, што се негативно одразило на хрватско-немачке политичке односе и углед који је Трећи рајх имао код становника НДХ.