Апстракт: Чланак пружа статистичку и квалитативну анализу последица државне интервенције у домену стамбених односа, посебно примене система контролисане станарине и реквизиције. Фокус посматрања појаве је на микро-нивоу стамбених односа у Југоисточнoj и Источнoj Средњој Европи у периоду непосредно након Првог светског рата. Статистичка анализа се ослања на обрачун резидуалне (тј. преостале) послератне куповне моћи предратних станарина, док квалитативна анализа настоји да реконструише свакодневну динамику међусобних односа станодаваца и подстанара, укључујући екстремне случајеве застрашивања, насиља и убистава.

Кључне речи: систем контролисане станарине, инфлација, Бугарска, Југославија, Чехословачка, Пољска, међуратни период

Резиме

Чланак је концентрисан на микро-контекст односа између станодаваца и станара у међуратном периоду у земљама Југоисточне и Источне Средње Европе. Предмет анализе су непосредне економске последице система контролисане станарине (СКС) које су се одразиле на куповну моћ станарина, као и утицај поремећених ценовних релација на свакодневне односе између станодаваца и подстанара. Основне јединице испитивања су парови земаља који репрезентују одговарајуће европске регионе: Бугарска и Југославија за Југоисточну, а Пољска и Чехословачка за Источну Средњу Европу. Хронолошки, ово истраживање обухвата период непосредно по окончању Првог светског рата, током кога су забележене најзначајније државне интервенције у стамбеним односима у међуратној Европи. Рад је заснован на расположивим подацима из националних статистичких публикација из међуратног периода, као и на компаративној серији података Међународног бироа за рад из 1924. Квалитативна анализа свакодневне динамике интеракција између станара и станодаваца реконструисана је, у првом реду, на основу новинских извештаја које је објављивала штампа наклоњена ставовима њихових интересних група. Државна интервенција, усмерена ка значајном редуковању куповне моћи коју су станарине имале пре рата, изазивала је константно незадовољство међу власницима непокретности. Продужен период трајања ванредних мера у стамбеним односима додатно је погоршавао већ нарушене односе између закупаца и власника зграда и станова. Несугласице између њих прерастале су током времена у отворене сукобе и физичка разрачунавања, а забележени су и случајеви убистава. Краткорочно узев, државна интервенција у области изнајмљивања станова је несумњиво ублажила социјалне недаће и изазове који су били скопчани са ратним и непосредним послератним околностима широм Европе. Продужена примена ових мера током двадесетих и тридесетих година 20. столећа, међутим, доводила је до аномалија, злоупотреба и одступања од прописаних принципа политике. Квалитативна и нумеричка анализа стамбене политике и илустративни примери представљени у претходним одељцима потврђују негативну оцену економских ефеката примене СКС прве генерације. Тај преовлађујући став се, дакле, односи и на земље Југоисточне и Источне Средње Европе. Не само што државна интервенција није увек била на страни економски слабих, већ је дугорочно доприносила уништавању стамбене инфраструктуре и продубљивању друштвених поремећаја на локалном нивоу.