Апстракт: Усмерење социјалистичке Југославије ка подруштвљавању неких функција породице и стварању мреже друштвених установа које би преузеле део репродуктивног рада жене, афирмисано је на различите начине. Оснивање и промовисање сервиса за пружање услуга домаћинствима билo је једна од мера измештања низа послова који су се обављали у домаћинству, из породице на јавне установе. Ослањајући се првенствено на архивску документацију, чланак прати југословенска искуства изградње мреже сервисних служби, фокусирајући се на делатност, структуру корисника, основне проблеме и слабости, те домете друштвених сервиса за пружање услуга домаћинствима у главном граду Југославије. Централни део рада посвећен је локалним праксама београдских услужних сервиса.

Кључне речи: подруштвљавање, сервиси за услуге домаћинствима, кућни рад, жена, стамбене заједнице 

Резиме

Државни наратив о потреби подруштвљавања и институционализације кућног рада, између осталог и путем јавних сервиса, наговештавао је настојања социјалистичке Југославије да растерети запослену жену од дела домаћих послова и неплаћеног рада у кући. Услужним сервисима за помоћ домаћинствима највише су се у пракси бавиле женске организације, најпре АФЖ, потом Савез женских друштава, Конференција за друштвену активност жена, али и друге друштвено-политичке организације, попут Социјалистичког савеза. Међутим, у свакодневним праксама, услужни сервиси су тек делимично заживели. Околност да, упркос свему, цене њихових услуга често нису биле приступачне онима којима су првенствено биле намењене, сведочи да измештање репродуктивног рада жене из куће на јавне установе, не само да није реализовано, већ и да парадоксално и супротно очекивањима државе, сервиси за услуге домаћинствима нису промовисали једнакост. Мада су услужни сервиси делимично били јавно финансирани, односно, на различите начине помагани од државе, они генерално нису успели да се етаблирају као јавне сервисне службе које би биле доступне свима.