Апстракт: Овај рад покушава дати увид у перцепцију женског активизма, симболичну улогу жене и слику њене будућности у радничком покрету током Првог светског рата, односно, приказати замишљени простор који су женама наменили партијски и синдикални органи. За анализу категорије рода и њеног представљања у једној од секција међународног социјалдемократског покрета послужиће лист Социјалдемократске партије Босне и Херцеговине Глас слободе.

Кључне речи: Глас слободе, Социјалдемократска странка Босне и Херцеговине, активизам радница, видљивост жена, мобилизација, улоге жене

Резиме

На основу нормативних полазишта програма СДС БиХ – да је женски активизам био подржан безусловно – ова анализа показује илузију знања. Видљивост жена и радница, као и њиховог активизма вођена је, односно контролисана, „великодушном“ партијском елитом што је условило њену бледу презентацију. Женски ангажман се минимизира и потцењује, не постоји осигурана артикулација женских интереса, он се контролисано усмерава на практичне, оперативне задатке у мобилисању женске популације. Заслуге радница за континуирано деловање и добробит синдиката и странке у ратним околностима се недовољно истичу и проглашавају дужношћу, док се солидарност радница подразумева. Језик којим се лист обраћа женској радној снази обилује стереотипима и укорењеним патријархалним матрицама са тешком родном дисквалификацијом женске популације. Подршка обнови женских организација долази касно и више је декларативна, него суштинска. Упркос програмској оријентацији и визији улоге странке у будућем креирању друштвеног живота и њеној партиципацији, женско право гласа се касно помиње. Све је указивало на то да ће се статус и улога жене из патријархално-традиционалног миљеа петрификовати, док је подстрек укључивању жене у економске и политичке структуре виђен као претња мушком идентитету радничке класе. Деморалишуће делује и будућност која је намењивана радницама. На путу до утопијског социјализма и потпуне трансформације друштва, требало је да се баве властитим просвећивањем, „ситним радом” и буду стална подршка својим партијским друговима. Субординација женског активизма је доминантна порука коју су примале активисткиње Социјалдемократске странке и синдиката у Босни и Херцеговини током Првог светског рата, што је упућивало на амбивалентан однос партијске елите према надолазећој актуелизацији женског статуса у друштву.