Апстракт: Текст се осврће на недавно објављени дневник Бориса Мужевича и раније мемоаре бивших словеначких комунистичких функционера. Ова литература, уз архивске изворе, искоришћена је за рефлексију улоге Мужевича и његових словеначких колега у догађајима који су претходили распаду Југославије. Померање пажње словеначких политичара са идеолошких на државно-правна питања било је нарочито уочљиво у периоду 1985–1989, док је Мужевич активно учествовао у ескалацији сукоба у југословенском комунистичком врху.

Кључне речи: Југославија, Словенија, Савез комуниста, осамдесете године

Резиме

На квалитет мемоарске литературе чији су аутори бивши словеначки комунистички функционери из касног социјалистичког периода у великој мери утиче време настанка конкретних дела. Деведесете године биле су посебно карактеристичне за настојање аутора (Франц Шетинц, Јоже Смоле) да се дистанцирају од некадашњег друштвеног уређења и југословенског оквира, упркос њиховој значајној улози у одржавању истих. Нешто трезвенији поглед на почетке словеначког пута ка независности нуди у медијским интервјуима кључна личност овог процеса – Милан Кучан. Међутим, он се не осврће на свој некадашњи комунистички идентитети такође изражава уверење да је био само извршилац историјских процеса без осећаја су одговорности за њихово усмеравање. Недавно објaвљена књига Бориса Мужевича разликује се од раније објављених мемоара његових колега из Словеније по свом дневничком карактеру и знатно већем обиму. Мужевич упознаје читаоце са током седница Председништва Савеза комуниста Југославије у којима је учествовао као извршни секретар и касније као пуноправни члан од 1985. до 1990. године. Пример самог Мужевича показује да је међу либерално оријентисаним функционерима у Словенији идентификација са Југославијом била поткрај постојања заједничке државе доста слаба. Током продубљивања политичке кризе у федерацији, многи политичари таквог профила водили су се првенствено припадношћу сопственој нацији, што је сужавало простор за потенцијалну трансформацију политичког и економског система целе Југославије у модернији државни облик.