Апстракт: У раду ће бити приказано присуство совјетске музике на музичкој сцени Краљевине СХС/Југославије. Анализа новинских чланака и критика, текстова из музичких часописа и других написа о совјетској музици показаће да је била присутна на концертним сценама, иако је Краљевина Југославија одбијала да успостави односе са Совјетским Савезом све до јуна 1940. године.

Кључне речи: совјетска музика, Краљевина СХС/Југославија, међуратни период, југословенско-совјетски односи, Дмитриј Шостакович, Александар Мосолов

Резиме

У раду се говори о присуству совјетске музике на музичкој сцени међуратне Југославије. Ова тема је веома интересантна ако имамо увиду да су југословенско-совјетски односи успостављени тек у предвечерје Другог светског рата. Иако се испоставило да је тема обимнија него што је у првом тренутку деловало, потрудили смо се да обухватимо штовише материјала. Ако посматрамо руску музику у целини, без поделе на емигрантску и совјетску, она је била веома присутна у музичком животу Југославије. Стога смо у раду направили поделу на три групе руских композитора: (1) руски композитори у емиграцији, (2) старија генерација композитора која ствара у Совјетском Савезу и (3) млађа генерација композитора-пионира „нове“ музике у Совјетском Савезу. То нам је помогло да уочимо шта је „нова“ совјетска музика на југословенској сцени, те су нам се посебно издвојила два имена – Александар Мосолов и Дмитриј Шостакович. У раду је пажња посвећена симфонијском комаду Ливница Мосолова и Шостаковичевој опери Леди Магбет Мценског округа. Потрудили смо се да извођења споменутих дела ставимо у контекст времена и средине, као и да покажемо какав је одјек био код публике и критике. У раду смо дошли до закључка да се током 1920-их година совјетска музика готово уопште није изводила, док се њено спорадично присуство уочава крајем 1930-их година.