Апстракт: У овом раду анализирани су ефекти политике лекова на функционално раздвајање апотекарског и дрогеријског пословања, од почетка 19. века, па до Другог светског рата. Дуготрајни спор између фармацеута и дрогериста око контроле и промета лекова и отрова био је инспирисан борбом за очување личних и професионалних интереса у снабдевању лековима. Питање државне контроле покренуло је сложене механизме који су истакли професионалну улогу фармацеута као носилаца апотекарске услуге и дрогериста као трговаца лековима на велико.
Кључне речи: веледрогерије, дрогерије на мало, историја фармације, политика лекова, лекови, отрови, законодавство, јавно здравље
Резиме
Промена улоге дрогерија у Србији на прелазу из 19. у 20. век сведочи о настојањима здравствених власти да установе и спроведу циљеве политике лекова. Иако су биле пројектоване превасходно за снабдевање апотека лековима, дрогерије су током 19. века биле укључене у директно снабдевање грађана Србије лековима. Међутим, поједини закони почели суда ограничавају рад дрогерија од 1904. године. Анализирајући регулативне, друштвене и историјске факторе на територији Србије, покушали смо објаснити на који начин је дошло до промена улога и функција дрогерија и апотека и евентуално скицирати оквире касније политике лекова у здравственом систему Србије. Прописи који се односе на чување и промет лекова, наркотика и отрова, донети након оснивања Краљевине СХС/Југославије, допринели су унапређењу здравствене безбедности становништва. Овим прописима истакнута је разлика у пословању дрогерија и апотека и права сваког ентитета да продаје одређене лекове и отрове. Правилником о промету и контроли наркотичких дрога и отрова измењена је дотадашња пракса да дрогерије држе и продају широк асортиман медицинских производа. Упоредна анализа три групе отрова дефинисаних Правилником о промету и контроли наркотичких дрога и отрова (1930) и Уредбом о промету и контроли отрова (1932) документује на који начин је успостављена дистинкција у пословању апотека, веледрогерија и дрогерија на мало. Ово је за последицу имало потпуно одвајање делокруга рада, због чега су дрогерије добиле значајну улогу само у снабдевању.