Апстракт: Рад се бави једном од највећих, мада јавности непознатих финансијских афера у Србији између два светска рата, у чијој позадини је стајао сам врх тадашњег политичког естаблишмента. Овим истраживањем се жели пружити допринос досадашњим настојањима да се емпиријски докаже како је функционисала крупна корупција, односно како се вршила плутократизација политичких елита у Краљевини Југославији. Кроз анализу начина оснивања и рада банака и предузећа који су сачињавали велики конзорцијум назван концерн Драгише Матејића, у раду ће бити објашњени механизми до сада неистражених финансијских малверзација. Чланак приказује како су највиши државни функционери свесно кршили законе и заташкавали малверзације, као и до које мере су у пословном свету владали принципи непотизма и кронизма.

Кључне речи: плутократија, финансијска афера, корупција, Народна банка КЈ, Војислав Маринковић, Александар I Карађорђевић

Резиме

У најширем, тема овог рада је ратно профитерство и његова каснија легитимизација кроз одређене економске и политичке форме корупције. Међутим, захваљујући богатој архивској грађи, први пут смо у могућности да пратимо све фазе плутократизације дела српске политичке елите, и то кроз оснивање и рад једног банкарско-индустријског концерна, насталог на милионском профиту који су поједини српски политичари и трговци стекли у такозваној сивој зони, у време проглашења примирја током Првог светског рата. У питању су личности веома блиске краљу Александру Карађорђевићу, од којих су неки у јавности били представљани као краљеви пословни партнери, а други као његови блиски пријатељи. Документа недвосмислено указују да за ову групу привредника и политичара, предвођених једним од челника Демократске странке, Војиславом Маринковићем, закони и прописи државе нису важили. Простор за пословне комбинаторике био је готово неограничен, што доказује и чињеница да је ова група била довољно моћна да свог представника доведе на место гувернера Народне банке КЈ, која је између два светска рата била центар кредитирања српске привреде. Ипак, непрофесионално управљање конзорцијумом и милионске позајмице које су већином ненаменски трошене, изазвали су незадовољство оних дворских политичара и привредника који су уживали много мање привилегија. Показало се да је од сукоба који се иза кулиса водио између две финансијско-политичке фракције, највећу штету на крају претрпело српско друштво у целини.