Апстракт: У раду се разматрају две до сада непознате британске мисије на територији Србије, реализоване између децембра 1944. и јуна 1945. године. Циљ обе мисије била је заштита британских интереса кроз сагледавање стања у рударском комплексу Трепча, на простору Косова и Метохије, након завршетка ратних операција. Рудник олова и цинка Трепча био је у већинском власништву британске компаније Трепча мајнс лимитед на чијем се челу налазио британски рударски магнат сер Алфред Честер Бити. Мисије сведоче о значају који је тај рудник имао за савезничке ратне напоре (повећана потреба за рудом олова), али и о начину на који су се нове, комунистичке власти у Демократској Федеративној Југославији поставиле према затеченом страном капиталу у земљи. Документи који су коришћени у раду претежно се чувају у Националном архиву Велике Британије у Лондону (TNA).

Кључне речи: Трепча, Вилијам Бејли, Јосип Броз Тито, Честер Бити, Југославија, Косово и Метохија

Резиме

Први покушај опсервације рударског комплекса Трепча предводио је шеф економског одељења савезничке мисије Велике Британије у Софији, пуковник Вилијам Бејли, који је, као истакнути припадник британске тајне службе СОЕ, највећи део рата (1942–1944) провео на челу или саветничком месту британске војне савезничке мисије при ЈВуО, у штабу ђенерала Драгољуба Михаиловића. Опширан извештај о тој мисији, који носи ознаку највишег степена тајности, баца ново светло на прилике у Нишу и околини у данима по ослобођењу 1944, као и на понашање високих партизанских официра.

Британски војно-дипломатски представници у Београду наставиће да се интересују за ово питање, па ће лично Јосип Броз Тито у јануару 1945. године одобрити посету нове британске мисије, али ће та посета бити реализована тек у јуну. У извештају о посети рудницима Трепчаи Злетово (у Македонији), британски инжењер Џексон анализирао је затечено стање и известио о степену експлоатације и о оштећењима насталим током рата, указујући да је обновљена производња у целости намењена ратним потребама СССР-а.