Апстракт: Чланак се бави анализом догађаја проистеклих из потребе Бугарске да преко Југославије извози робу у земље СЕВ-а и ЕЕЗ-а и да тако побољша свој трговински биланс. Рад анализира како је бугарска страна градила политику притиска према Југославији, не би ли тиме остварила свој циљ – изградњу деонице међународног пута и интернационализацију проблема. Бугарска је постепено вршила притисак на Југославију како би се пут изградио према савременим потребама међународног друмског и теретног саобраћаја, од којег је Бугарска имала највише користи. Међутим, југословенска страна је успела да током преговора преузме иницијативу и обезбеди повољне услове изградње деонице међународног пута.

Кључне речи: пут Ниш–Димитровград, Василије Драговић, Иван Винаров, Марин Цетинић, Југославија, Бугарска

Резиме

Чланак анализира бугарски покушај решавања чисто економског проблема с Југославијом, у тренутку када билатерални односи две земље нису били добри. Међутим, упркос директивама из Москве, Бугарска је због стања своје економије морала да буде прагматична. Убрзана модернизација бугарске привреде захтевала је све већи извоз у земље ЕЕЗ-а и СЕВ-а. Транзит бугарске робе кроз Југославију био је акутни проблем, а пут кроз Југославију био је значајно краћи и бржи него онај кроз Румунију. Интернационализацијом спорног питања, учешћем у кредитирању изградње деонице Ниш–Димитровград и серијом преговора с југословенском делегацијом, Бугарска је успела да натера Југославију на промену приоритета који је поменути пут до тада имао, као и на завршетак радова на деоници. Југословенски функционери су се показали као врло умешни у решавању новонасталог проблема, те су на крају преговора преузели иницијативу која је резултирала модерним коловозом на релацији Ниш–Димитровград и обилазницама око Пирота и Ниша.