Апстракт: У раду се анализирају оснивање, задаци и рад народних окружних судова у Хрватској у непосредном пораћу. Њихово дјеловање сагледава се у контексту околности, понајприје у времену организирања правно-нормативног оквира нове државе. Кроз рад ових судова огледа се важност правног сустава, законитости и легалитета поретка који је био у настајању. Народни окружни судови у свом раду били су упућени и на остале органе власти, понајприје јавне тужитеље и ОЗН-у, па се кроз анализу њиховог рада може сагледати и дјеловање сродних институција у послијератној Хрватској.

Кључне речи: судови, организација, рад, Хрватска, Југославија, 1945.

Резиме

Организација правосуђа била је од изнимне важности при успостави новог поретка у Хрватској 1945. године. Паралелно с организирањем судова формирао се и законодавни оквир. Послијератно народно судство борило се с недостатком квалифицираног кадра, што је резултирало неутемељеним пресудама. По питању казнених предмета, окружни судови у Хрватској највећи нагласак су ставили на питање конфискације, те на примјену закона о недопуштеној шпекулацији и привредној саботажи. Кроз ове пресуде првенствено се утврђивала политичка утемељеност оптужница, а након тога казнени елемент дјела. Кроз конфискације осигуравала се значајна имовина за државни сектор. Од рујна, фокус се стављана примјену закона о бирачким списковима, пошто креће кампања за изборе за Уставотворну скупштину. Пред крај године, по Закону о кривичним дјелима против народа и државе, сви предмети војних судова и окружних одјељења ОЗН-е прешли су у надлежност редовних судова. Кроз рад народних судова јасно се очитује дисконтинуитет у постављању задатака државноправне изградње у Хрватској1945. При томе је подржаван концепт политичке свијести и револуционарне легитимности, што је значило да се закон није морао примјењивати формално.