Апстракт: Први светски рат је оставио дубоке трагове на животе обичних људи. Своје искуство су учесници рата желели да пренесу јавности преко различитих видова стваралаштва, где је своје место нашла и позоришна уметност. Узимајући у обзир комплексност југословенског простора, у раду се анализира слика коју је рат имао на домаћој позоришној сцени. Истраживањем архивске грађе и публикованих извора стичемо увиде у различите интерпретације и представе рата у позоришту током седамдесет година заједничке државе. Ти увиди нам могу указати како је позориште допринело формирању слике у домаћој јавности о догађајима 1914–1918.

Кључне речи: Први светски рат, позориште, сценска уметност, колективно сећање, употреба сећања

Резиме

Као догађај који је оставио неизбрисив траг на животе својих савременика, Први светски рат се нашао и на позорницама тек створене Краљевине. Специфичности југословенског простора и став државе, који је током времена био променљив, утицали су на заступљеност и форму ове теме у позоришту. У извођењима комада неретко су узимали учешће и стари ратници, који су чинили и значајан део публике. Током међуратног периода, забележено је двадесетак представа које су изведене на позорницама широм земље. Ипак, такве драме, остајући у домену општих ратних тема и без критичке дистанце, углавном су лишене дубљих разматрања и преиспитивања историјских узрока.

Након Другог светског рата, драме са освртом на године 1914–1918. су се још теже уклапале у концепт Титове Југославије. Између осталог, сећања и алудирања на српске ратне победе су нераскидиво била везана за ликове краљевске породице Карађорђевић, чије је присуство у јавном простору било елиминисано. Зато су представе о Великом рату биле малобројне и слабо медијски заступљене. Ситуација се мења с порастом тензија током 80-их који је резултирао распадом земље; тада се Први светски рат, као и друге националне теме, све више износи у јавни простор. Национално усхићење није изостало ни у позоришту, које је с представама Солунци говоре, Колубарска битка и Ваљевска болница изазвало незапамћено интересовање код публике. Први светски рат је послужио као идеалан за буђење националног заноса, пошто је представљао – а и дан данас представља – битан елемент српског идентитета.