Апстракт: Рад се бави феноменом релативизовања, порицања и маргинализовања значајних историјских чињеница из периода социјалистичке Југославије у циљу одбране емотивног доживљаја водећих историјских личности из те епохе, као и стереотипне слике која о тој епохи постоји. На примеру текста Зорана Јањетовића објављеног у првом броју часописа Токови историје у 2023. години, рад анализира механизме који се у домаћој историографији примењују како историјске чињенице не би угрозиле традиционални наратив о историји федеративне Југославије.

Кључне речи: историографија, методологија, титоизам, Југославија, Зоран Јањетовић

Резиме

Рад указује на проблем емотивног и „романтичарског“ приступа прошлости у савременој српској историографији, који се огледа у ненаучном тумачењу важних историјских чињеница из периода владавине Савеза комуниста Југославије. На примеру текста Зорана Јањетовића објављеног у првом броју часописа Токови историје у 2023. години, рад утврђује механизме који се у домаћој историографији примењују како историјске чињенице не би угрозиле традиционални наратив о историји федеративне Југославијe. На сваки историјски податак који указује на непринципијелност у решавању националних питања или на националну острашћеност Јосипа Броза и његовог окружења, Јањетовић изражава своје негодовање и пласира разјашњење. Међутим, његова разјашњења ових потеза углавном нису утемељена у историјским изворима, нити су одржива применом релевантних научних метода.