Апстракт: У чланку је описана каријера Душана Драшковића, дипломате Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца/Југославије, од 1926. до 1945. године. Анализирани су развој његове чиновничке каријере и допринос који је пружио раду југословенске дипломатске службе, с посебним освртом на период боравка у Швајцарској и Француској, те његове породичне прилике, у мери у којој су утицале на његов рад и каријеру. Чланак је заснован на архивској грађи, домаћој дневничкој, мемоарској и релевантној историографској литератури, као и на изјавама сведока.

Кључне речи: Душан Драшковић, дипломатија, Југославија, Швајцарска, Француска, Друштво народа, Међународни биро рада, Међународни комитет Црвеног крста

Резиме

У чланку су описани живот и каријера Душана Драшковића (1898–1966), почев од његовог школовања, преко његовог учешћа у Првом светском рату, универзитетских студија у Женеви, с посебним акцентом нагодине у којима је деловао као дипломата Краљевине СХС/Југославије (1926–1945). Током своје дипломатске каријере Драшковић је радио у Министарству иностраних послова у Београду, Сталној делегацији при Друштву народа у Женеви, Генералном конзулату у Марсељу, Краљевском посланству у Паризу, касније у Вишију и, на крају, у Делегацији Црвеног крста Југославије у Женеви. Током тих година, он није само стекао дипломатске вештине и потребно искуство, радећи с познатим југословенским дипломатама и високим функционерима тог времена, већ је такође био сведок и учесник историјских догађаја који су претходили Другом светском рату, као и оних током самог рата, на најбољи начин служећи својој држави и народу, често и у веома тешким околностима. Иако је безрезервно био посвећен свом дипломатском позиву, Драшковић је истовремено био брижан супруг и отац четворо (касније петоро) деце. После рата одлучио је да се не врати у Југославију. Остао је у Француској, где је живео до своје смрти 1966. године. Његову беспрекорну дипломатску каријеру прекинуо је Други светски рат.