Апстракт: Чланак говори о прекиду дипломатских односа између Југославије и Бугарске априла 1941. и о протеривању југословенског дипломатског особља из Софије. У првом делу рада дат је кратак преглед догађаја који су довели до тога да се две суседне балканске земље сврстају на супротне стране у новом светском сукобу, док се у другом делу анализирају узроци и последице затварања југословенског посланства у Софији. Рад се заснива на необјављеној архивској грађи похрањеној у архивима у Србији и Бугарској, објављеним изворима и литератури.

Кључне речи: Југославија, Бугарска, Други светски рат, Немачка, Априлски рат, југословенско посланство, дипломатски односи

Резиме

Унутрашњи слабе и спољнополитички недоследне, Југославија и Бугарска нашле су се у веома незавидном положају на почетку Другог светског рата. Захваљујући разним дипломатским играма, немачким попуштањима па притисцима, различитим територијалним аспирацијама, две балканске државе нашле су се 27. марта 1941. на супротним странама у светском сукобу. Током трајања Априлског рата, односно немачке агресије на југоистоку Европе, Бугарска није послала трупе на Југославију, али се преко одређених одлука недвосмислено сврстала на страну агресора. Једна од таквих одлука, која је између осталог сервирана и из Берлина, била је прекид дипломатских односа с Југославијом. Ова одлука саопштена је мимо званичних протокола на веома груб начин, и то писару Драговану Шепићу, док су једина преостала два службеника посланства, опуномоћеник Владимир Соколовић и протоколиста Ратко Зиндовић, били затворени од стране бугарске полиције. Убрзо је бугарска влада преко својих подручних органа веома грубо поступила са званичним југословенским представницима у Бугарској и практично их протерала из земље. Југословенске интересе у Бугарској потом су заступале САД, а након бугарског објављивања рата овој држави, заступање интереса преузела је Швајцарска. Заштита ових интереса одвијала се, међутим, у полузваничним и незваничним формама. Проблеми везани за југословенско посланство у Бугарској наставили су се и после одласка југословенских представника. Поновно грађење односа почело је тек након доласка нових режима у ове две земље, и то по инструкцијама из Москве.