Апстракт: Политичар, публициста и књижевни критичар Јаков Јаша Продановић (1867–1948) био је један од најистакнутијих републиканаца и поборника идеје социјалне правде у Краљевини Србији, онда и у југословенској монархији. У Великом рату је раскинуо с монархистичком политиком, због Солунског процеса 1917. године, и определио се за успостављање републиканског облика државног уређења будуће југословенске државе. С обзиром на то да је имао богато искуство у парламентарном животу српске краљевине, његови погледи на сазив, улогу и деловање југословенске Конституанте 1920. године су драгоцени за боље разумевање времена и услова у којима је радио први редовни југословенски парламент. Рад је настао на основу историјских извора похрањених у Архиву Српске академије наука и уметности, штампе, периодике и релевантне историографске литературе.

Кључне речи: Јаша Продановић, југословенска краљевина, Конституанта, Конвент, парламентаризам, устав

Резиме

Јаша Продановић био је један од најистакнутијих бораца за републиканска начела и остварење идеја социјалне правде у Краљевини Србији (после и у југословенској монархији Карађорђевића). У Великом рату је прве две године следио, као и остали самосталци, политику Владе, да би затим у егзилу осудио руководство Николе Пашића и раскинуо с монархијом због Солунског процеса 1917. године и стрељања официра црнорукаца. Након завршетка Великог рата, с Љубом Стојановићем основао је Републиканску странку и радио на ширењу републиканских идеја. Имао је богато политичко искуство из парламентарног живота српске краљевине, које је користио током политичког деловања у новој југословенској држави. О томе сведоче и његове примедбе, критике и опажања у време избора и организације рада југословенске Конституанте 1920. године, када се залагао да она има пуну сувереност приликом доношења Устава, те да може да одлучује не само о организацији власти већ и о облику владавине.