Апстракт: У раду је анализирано спровођење радничког осигурања у југословенској краљевини од 1922. до 1939. године. Закон о осигурању радника из 1922. године предвидео је осигурање за случај болести, несреће, изнемоглости, старости, смрти, као и за случај незапослености. Сва лица која стално или привремено дају своју телесну или умну радну снагу под најам су, према Закону, морала бити осигурана без обзира на пол, доба живота и држављанство. На основу поређења броја радника обухваћених законском обавезом осигурања и броја стварно осигураних радника, може се оценити реалан домашај Закона о осигурању радника.

Кључне речи: Закон о осигурању радника, социјално осигурање, југословенска краљевина