Апстракт: Чланак се бави питањем неформалних пракси у Југославији на примерима трговине са Италијом крајем шездесетих и почетком седамдесетих година прошлог века. Предмет анализе је реекспортна активност југословенских предузећа, као и разне друге неформалне и илегалне праксе које су предузећа користила за бољи пласман своје робе, без обзира да ли је држава прећутно подржавала те активности или се борила против њих. Истраживање је засновано на документима Архива Југославије, периодици и релевантној литератури.

Кључне речи: социјалистичка Југославија, Италија, трговински односи, неформалне праксе, корупција, реекспорт

Југославија и Италија су током шездесетих и седамдесетих година имале велики обим трговинске размене, а истовремено су спадале међу европске земље са повећаним степеном корупције и неформалних активности, што је значило појаву већег броја неформалних пракси у њиховим трговинским односима. Понекад су ове неформалне активности биле спровођене уз подршку државе, а понекад у супротности или у сукобу са њом. По значају се издваја реекспорт као пракса која је често доводила до проблема у односима са Италијом и Европском економском заједницом. Југословенска предузећа користила су положај Југославије као чланице Покрета несврстаних, смештене између два блока, повезујући ова три тржишта склапањем профитабилних реекспортних послова. Однос југословенских власти према реекспорту био је сложен и мењао се током времена и у односу на ниво власти (републички и савезни органи, председник, савезна скупштина). Реекспортна предузећа имала су значајан утицај у Југославији због обима послова и профита који су остваривала. Осим реекспорта, и друге трговинске манипулације робом биле су честе на граници, првенствено да би се избегло плаћање високих италијанских прелевмана на поједине категорије југословенске робе. Ове врсте манипулација превасходно су иницирали италијански увозници, а прихватали југословенски извозници профитирајући на рачун италијанске државе. Кријумчарење је такође било честа појава, а најчешће је организовано у сарадњи југословенских и италијанских криминалних група, или, у мањем обиму, од стране југословенских грађана. Неформалне праксе, иако су повремено помагале функционисање трговине између две земље и на кратак рок побољшавале економску ситуацију појединаца или појединих предузећа, на дуже стазе су представљале сметњу за развој трговинских односа између две државе на здравим основама и ометале развој југословенске (и италијанске) економије у конкурентног партнера на међународном тржишту.